Просветни гласник

14*

ПРЕГЛЕД школских листовд

108

2. Није сврха школе, да иружи ученнццма множину разних знања, без икакве везе, него да сгвара целину извесне личности, а то је карактере; шго је виша сврха таке сталешке школе, тиме .је теже ностићи тај задатак. Систематским јединством у настави може се уклоннти онасност од заплетеног школског организма сталешких школа. Кад је реч о јединству, онда треба имати на, уму само јединсгво сврхе, а не јединство једног и истог цута у иостизавању сврхе; чак се не тражи ни нотиуно јединство једних иетих школа; и ту ее допушта, утицај места, историје, личних црилика; не тражи с» уништавање личпости ђачке, него упућивање на истакнуту сврху. 3. Настава је ио ирироди својој имала свога је,],ииства, али се то јединство услед развића човечје културе изгубило. Са напретком времена мењају се задаци школе, које хоће своје питање да уздигне на висину свагдашњег образовања. Место латинског језика сваке се године све више и више развијала историја народносног духа, сазнање природе све је дубље, саобраћај света све живљи ; све је то ушло у школу, али човечји дух није се у тој сразмери развијао; са једцнством наставника одржавано је јединство у настави; већи рад изазивао је деобу рада на стручне наставнике. Пре је био мањи број ученика, те се могло водити рачуна о обради научног градива; данашње гимназије еиремају ђаке за више позива, те је рад разноврснији; све то ремети природио једииство у настави. 4. Писац вели, да се јединетво наставе може да створи у границама дапашњих гимназија. Он је противан нравцу, који хоће угледањем на Норвежане, да из средњих школа истисне старе језике, па да се омладина спреми за данашње доба посматрањем природе и њених закона, као и дубљим изучавањем народнога језика; иародносна једностраност изазвада би неразумевање класичних дела соцственог народа. 5. Наставнпци морају бити на чисто са онштом сврхом средњих школа; свако доба друкчије је схватало задатак школе. Пруски земаљски закон сматра школе и удпвер:шт<'те,_ као установе државне, које треба да настављају омладину у корисном знању: ио писцу то је задатак стручних школц. Сврха васпитања је врлина; школа треба да етвара врле људе, тј. врсне чланове оног друштва, у које ће омладина доћп. Ни мало не иотцењујући знање, важније је, да се у омладине створи јака воља, која је упућена па добро; путем знања и умења долази се до праве воље. У омладине треба развити способност да моралним мерилом цени вредност ствари: то морално мерило може да се добије само честим доживљајима из моралног света. Таких доживљаја има омладина мало, с тога се оно вештачки у њој ствара, што учеетвује (у школи) у доживљајима других људи из ирошлих времепа ; у тим доживљајнма она треба да ствара себи суд и одлуку; тако се претвара знање моралног добра у уверење. 6. С тога су за васпитање омладине од највећег значаја тако звани етички предмети: али ти ће предмети онда бити од утицаја на васпитање. ако сви наставници буду радили у истом духу; а то је могуће, ако су сви наставници истог мишљења у најважнијим животннм питањима. У пруском наставном плану стоји: цео колегијум тежп једнодушно истој сврси, и тако

даје духу школе одређен правац. Најважнија животна питања су вера и отаџбпна. Одноено вере писац вели, да безбожан човек није за наетавника. Не греба реметити дечије ногледе на веру, које је оно добило и добија у кући, школи п цркви ; оно не уме да схвати разно мишљење, ако још из рана упозна разноликости, те не може да дође ни до каквих погледа. 7. Други захтев у чему треба сви наставници да се слажу је љубав ка отаџбини. Данас се тежи „хуманизму у народном руху". Поједини народи теже да се развијају на основу својих наклоности, даровитости и нрема својим животним иогодбама ; они неће да отклањају утицај суседних народа на своје образовање. али свагда, свесни, да своје особине не смеју да напусте. „Ми морамо још више да идемо код туђих народа, али не да их више подражавамо, него да уочимо, у чему се саетоје наше особине" вели ЛУЈеке. Наставник треба у ученика да развије љубав к отацбини, језику и обичајима народним. Мањи ученици још не могу да схвате пгари појам отаџбине, с тога нека се у љима развија љубав к њиховој ужој отаџбини, околинн: за то нека наставник нроучава историју и знаменитости околине. Само истину треба износити, ако је потреба и ногрешке народне; ире свега треба обраћатп пажњу на чиетоту језика народног. 8. Ученике не треба сматрати само као јединице. него н као чланове друштва; сврха школи је и да уналређује друштво, а то ће настава учинити, ако у ученика развије врлине, које су му нотребно, као члану друштва. Друшгво иреставља н школскп живот. Корист целине имаће се у виду. ако морално јачи буде иомагао слабијега (ако се буде настојавало, да ее сачува поштено име разреда) ; неговањем другарског духа, даће се подлога доцнијем човекољубивом осећају према друштву. Ученик је члан породице; услед цреонтерећивања ђака са домаћим радовима, мало вромена остаје ђаку да се бави у нородици, а тиме слаби осећај везе ка цородици; учеиику треба обратити нажњу на тешке задатке у жнвоту. Овај духовиги чланак продужиће ее. Красниг у чланку.о дг/шевној наклоности школскс омладине указује на разни квалитет ђачког материјала, како је он тај материјал у јавно.ј и домаћој настави посматрао: он показује под каквим се претпоставкама и сметњама Фактички наставља, те велн, да највећа тешкоћа васпптне наставе лежи у нредметима и наставницима. У појединих ученпка нојављује се већа наклоност и снособност за поједине предмете, и тада ноједини наставници траже исту наклоност за усиех и за остале иредмете ; међу тим не може се захтевати да сваки ученик у г разним предметима нокаже псти успех. Школа даје прилике ученнцима. да се упознају са разним наукама,; тиме треба. настава у ђака да створи убеђење о његовој способности, која је за будући његоп позив неопходно потребна. Данашњи нрактички живот тражи, да заступници појединих позива имају дара за тај позив ; од умног радника тражи се да је специјалиста у своме иредмету, од трговца, да се само трговином занима; све те наклоности треба нз раније да се изазову, које не треба сузбијати. Само ђаци средње способности пролазе кроз разреде без пкакве наклоности, те отуда ти ђаци бирају позив према користима, коју им тај позив пружа; таки раде свој позив без икаква интере-