Просветни гласник

104

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

совања; често се захтевима истога успеха угушује наклоност, к појединим предметима; редак је данас позив, у којем се тражи подједнако развпће свију удова тела. 0 неком нарочитом дару за извесне предмете не може бити ни говора. Градиво изнесеног предмета и Форнална обрада тога градива захтева нарочнту врсту наше душевне радње. На нр. дете када има данаучи неку песму, оно научи извесан ред речи; оно прима градиво видом и слухом, у облику неког реда, често без икаква разумевања садржине; тим путем се научио и обнављао. Познато је, да ученици нижих и средњих разреда лако науче оно градиво које се но природи својој може да изнесе у облику редова; тако код онисивања прпроде, када треба неке индивидуалне знаке по неком шаблону ређати; друкчије је то, када треба изнети целокупну карактеристику. Код ученика нижих разреда више раде чула него разум. Тако псто нагон к раду и лако раздражљивији моторни живци олакшавају примање и обрађивање таквог градива те иеториско излагање изазива радост која се односи на каквог јунака илн знатног владаода. Сходно развићу духа човечјег разликује Красниг у опште два главна типа душевне даровитости: 1. Брзину и верност у перцепцпји редова представа, као и репродукцијп тих редова. 2. Снособност (извеџбаност) да се ти редови представа раставе на зна.тније саставне делове, као и способност, да се ти делови ионово вежу (споје) ирема једнакости и сличности; при том стари материјал представа новим материјалом, постаје јачи или се преиначује (аперцепција.) Свугде се јасно види, да ученици, који знатно напредују у предметима, који већином градива пружају изостају у предметима, где се више разумом оперише и обратно. Тако се исто из искуства зна, да ученици тек доцније (после 16 год.) показују боље успехе у настави, где се више разум тражи; често бива, да ученици који су се у нижим разредима одликовали, где намћење и вредноћа успева и у језиковној и математичкој наста.ви, знатно опадају у вишим разредима и обратно. У чланку: Настава ириродоииснџх наука у гимназији карактерише проФ. Пфул пређашњу и садашњу методу зоологије и ботанике у гимназијама. Дух новог времена највише је задахнуо ове науке. Није

измењена само метода тих наука него је сада и друга сврха наставе из тих иредмета. Сада јо престало механичко учење на памет; данас долазе ученици до свога знања опажањем и посматрањем. Све влше нестаје метода, по којој се иоучавало ; ученик се упућује, да сам ставља питања природи, и сам одговара на та питања; сопственом радњом решава тајне у природи. Крајна сврха те наставе бно је под утицајем Линеове иериодо — да класиФикује и систематише; то је данас сузбнјено; није данас најглавније познавање облика листа и цвета, није данас главно, да ученик зна облике зуба. илн број ногу или број најдужег перја у крилу. На место ове раније методе долази бполошко обрађивање (излагање). Дошло се до закључка, да су предмети о којима се настављало, управо жива бића, да оргашг, које су нређе схватили само као срества, да се у ученику створи смисао за облике н за нека мања или виша самовољна начела за деобу служе животињскпм радњама. Ове се науке не могу внше ни називати нриродописним наукама, јер описивањен није решен никакав задатак; описивање не даје жнвота. Данашњи циљ наставе постизава се тек закључцима из начина живота тих животиња и биља. До тога циља долази се разним путевимаЈ' посматрањем особипа тела ствара се слика, која довољно каравторише начин живота неке биљке пли животиње. Најбољи и најприроднији је онај пут, на који упућује само градиво. Све ове речи доказује нисац на неколико иримера из зоологије и ботанике; на стављена нитања одговара ученику црпећи их из посматрања дотичних животиња п биљака. Кад је реч о животнњи има ученик да одговори на она главна нитања: чиме се хранн животиња? Како се чува од непри.јатеља и чиме? Како се плоди? Којем колу припада? Ова питања имају да се поделе на ситнија нитања; на њнх ће ученик одговорити, ако буде посматрао особине тела; тада ће моћи ученик карактернсати животињу, као живо биће, и моћи ће одреднти њено место у царству живих створења. Тако исто чини ппсац и код појединих биљака. Сви су чланци у часонпсу поникли из нотребе школског живота; нанпсанн су на основу искуства нрекаљени чнстом науком. Све би чланке могли са највећом коришћу да прочитају наставници свих струка. С. Ж.