Просветни гласник

ковчежић

105

КОБЧЕЖИЋ

0 минералогији у II раз. гимиазије

По нашем гимназиском програму, у II разр. г. уз ботанику треба прећи и: „преглед науке о пскопима (минерадима) и стенама", да би на тај начин и у нижој гимназији — као и у вишој — биле заступљене све природне науке, из којих ће се ученидима дати бар основни појмовп. Овде сам рад проговорити неколико речи о томе, како треба предавати ову минералогију (с геологијом) у II р. г. (које се помињу и у земљопису за тај разред). На првом месту истиче се питање о томе: у које доба преко школске године треба је нредавати? — На ово је лако одговорити, кад се узме на ум Факт, да се биљни жнвот преко зиме успављује (латентан). И ја држим, да је и сама тенденција спајања у нашем програму минералогије баш с ботаником била та, да се не би огрешило о данашњи најважнији педагошки прпнцип: о начело очигледне наставе. Јер овако би се предавала ботаника у септембру, октобру, па н до половине месеца новембра, све докле још има лга каквих биљака; после све до почетка Фебруара треба прелазити: „ преглед науке о минералима и степама", а када — у Фебруару —■ биљни живот почне да се буди — наставити опет ботанику. Сад што се тиче самог метода. Имао сам прилпке и могућности дознати, да неки паставници ботанике из других гимназија мисле, ди ову минералогију у II р. треба нредавати у главном онако, истина само у мало мањем обиму као што. ју већина предаје у V: дакле прво општи део, чак изложити у њему и све кристалне системе с важнијим облицима. па онда носебни део с правом класиФикацијом минерада н с описом што више врста, а нарочито јонг, кад ових има доста и у гимназиској збирци. Ја одмах велим. да за ово 4 године свога наставниковања нисам тако радио. Ко је предавао минералогију и у V р.. па и ко је о њој разговарао и с другим наставницнма, могао се уверити, да је минералогија (од њо пзузимам геологију) ђацима доста тежак и „сувопаран" предмет. Разлога овоме има и у нрироди сампх јмннерала. 6. марта 1896. г. на часу ботаинке у II р. чач. гимн., кад ђаци већ у велико

доношаху прве нове биљке и о овима изучавасмо, показаће ми један одлпчан ђак, један комад фосилног угља и упитаће, да ли је антрацит или обичан каменн угаљ; но на то ће му један други ђак, М. С. Б., један живахан и бујне наравп дечко рећи: „море, шта ће ти то мртво сада поред ових биљака" ?! — Овакав узвик дошао је истина у неколико, што се и воли промена, али има му донекле узрока и у томе, што су доиста видно променљиви живи створови иримамљивији за ученички дух него мртви минерали. Зато треба великог труда и наиора, иа и умешности, да се минералогија колико толико омили и ђацима V, а пекмоли II р. Нарочнто овде, при предавању минералогије у II р., треба описнвати, што мање минерала и стена; и ту већином узимати само најчешће, најобичније, најближе из своје околине и округа, нарочнто оне прво, на које се тако рећн ђаци сваки час ,снотичу", Даље не треба бар у II р. прелазити општи део минералогије ирво и засебно, јер ђацима II р. може тада изгледати, као да је оно, што се учи у општем делу, нешто ван минерала нли бар да није од њнх нераздвојно, а посебни део одвојен од општега биће им монотон и досадан. Треба дакле узети неколико минерала и стена као тииове и њих само изучавати. При томе се држати индуктивпог метода, тј. треба на тим минералима узетим, за извесне тииове узгред очигледно изучавати и најважније ствари из оиштег дела минералогије, и то иоједине важније минералне особине нарочито изучити на оним минералима, где су се те ОСОбине најлепше испољиле : Ево сада, шта и како ја нрелазим из минералогије с геологијом с мојим ђацима у II разр. чачанске гимназије: 1.) Упоређење једног комада обичног (кристалисаног) калцита и кречњака с неколико биљака и животиња. и из тога извођење појма о мртвим и живим те.аима. Нриродна и вештачка тела (шећер н. пр.). Одредба мпнералогије и геологијеДаЉе о калцитовој дељивости у све мање и мање делиће; а да се ђацима да приближна слика самих молекула, најбоље .је узети п растворити грумен шећера у чаши воде, па га пре потпуног раствора мало пронашати; ђаци и сами кажу, да шећер растворен у води не пропадне са свим, што се види, кад се вода пспари; он ће се таложити на дно