Просветни гласник

106

КОВЧЕЖИЂ

чаше. И кадцит се раствара у води киселој (тако мора да се каже за воду, што садржи СО) а у чистој т. з. дестилисаној (која се добија, кад се водена пара охладн) не. 0 растењу калцитову — увећава своју масу и запремину добијајући нове делиће споља, а не увлачи их најпре унутра. 0 кохезији код калцита, која не да, да се калцитови молекули одвајају једнн од других онако, као што могу зрна из гомиле песка; иодела тела на: чврста, течна и гасовита: чврстих тела има опет разне тврдоће: тврђе тело увек пара, прави греботину на мекшем; сравњеп.е калцита по тврдоћи с ноктом, чедиком, стаклетом и др. (о Мосовој скали не). Кад су калцитови молекули при нрелазу из течног стања — раствора — у чврсто остављени на миру (кад се раствор нпр. не дрма) н кад је околна топлота стална, онда ће се праВИЛ.Н0 (по особитом правилу) међусобно ређати (као што човек може чинити у ређању дасака, ораха, зрна песка итд.), и на калцитову комаду вндеће се, сиоља, правилне и под прстима глатке пљосни извесног облика, ивице и рогљеви: дакле калцит може — у. поменутим повољним условима — да кристалише, да се јавља у комадима „кристалима". Ако нису испуњени горњи услови, онда ће се калцитовн молекули ређати без икаквог реда (онако као што су зрна на гомили песка), тако ће постати аморфан (без привилног облика) калцит, који се обично јавља у природи у великим масама, као проста стена кречњак. Опис калцитова кристала, нарочито о обрасцима за ивице и рогљеве, али увек од, ђака тражити и да ове умеју на кристалу избројати; објашњење имена „ромбоедар", али о кристалном систему не. 0 калцитовим кристалним близанцнма и друзама, којих он има врло лепих. 0 густини и специФичној тежини (да ђаци појме о густини калцнтовој мора се узети у помоћ говор о честини и реткоћи шуме). 0 одбијању светлости од равног огледала и у опште од глатких ствари, па и од глатких калцитових кристалних пљосни ; сјајни и тамни минерали ; врсте сјајности. Даље о томе како, кад се гледају слова кроз кристалан калцит, изгледаЈу двојна (исландски калцит). 0 боји калцита. О калцитовој провидноети (провидни, прозрачни н непровидни минерали, наводећи нримере задавао сам ђацима нитања, да ми кажу, како би било, кад би прозорска окна била, од провндна минерала — као од стакла — како од прозрачиа, као од масне хартије, а како опет од непровидна — као кроз дувар). Из почетка дуго ђаци мешају боју са сјајношћу и провидношћу (кажу п. пр. калцит је сјајне боје; а и за саму светлост, узгред буди речено, некн М. С. рече: „светлост је ваз-

дух"). Даље о томе, кад секалцит прелије течношћу, која се у трговини зове „ћезап", а у пауци „азотна киселина", онда кипи, пенуша; а кипи, и кад се прелије обичним сирћетом. Оаис обичног калцита траје бар три часа. Кречњак (од чега су у главном Овчар и Каблар); ближе ноређење с обичним калцитом, при чему се налази, да је први аморфан, таман, непровидан, да је стена и то проста итд. Даље о печеном и гашеном кречу и употреби. Мрамор (белог нма нуно око Студенице). ПисаКа креда, пише но табли; пема је истина у рудничком округу, али има је близу — у Чајетинн. Кречњакове материје има и у љуштурама пужева, шкољака и другНх животиња, а има је и у биљкама. Сиге или каиавци (сталагмити и сталактити). Сви ови под 1. такође кипе, као и обичан калцит, кад се прелију ћезапом или сирћетом. 2.) Обичан кварц; кад се нореди с горњима (а нарочито с обичним калцитом), прво нада у очи да не киии, кад се прелије ћезапом, и да је много тврђи; његови усамљени кристали врло често су наједени. Горски кристали Аморфан кварц или белутак, и нрављење стакла, у Јагодини (и прича о постанку стакла). Опал. Азбест (има га више паковраћске механе). Ахат. Кремен и његова употреба 3. Оиис гииса ; од њега има лепих крист. близанаца; влакнастог гнпса пма много код гор.-милановачких касарни, а лепих кристалних група (агрегата) зракасто поређених има много у једном потоку у селу Тавнику, срез љубићски; нечени гппс. Кухињска со ; при говору о њену кристалу, коцки објаснити II о кристалним осовинама (нарочито ако се имају крист&лни модели од стакла, где су лено и очигледно представљене и крист. осовине); даље овде изложити о укусу минерала: кух. со је слана укуса, и то јој Је управо битна особина, по којој се најбоље раснознаје од других' минерала ; о хигроскопности и о томе да кухињска со има особину, да кроза се пропушта тонлоту, а да се сама не загреје, као што бива код гвоздене пећи; о растворљивости кух. солн у води, — о морској соли и сланим изворима. 4.) Упоредити олово и графит нарочито разлике по тежини, шнрљивоети, топљивости и по понашању према удару чекићем — ковиост и истегљивост олова, а граФИТ је крт; даље о граФитову огребу: граФита има у Столовима код Краљева; употреба,. Дијамант; најтврђи (сече и етакло) и најскупоценији минерал ; о октаедру ; и кремен постаје ФосФоресцентан, даје варнице, али само кад се