Просветни гласник

107

удара чиме (оцидо); кад се кроз дијамант гледа пдамеи у свеће, овај увек изгдеда прост. 5.) 0 фосилима (зуб мамутов нађен бдизу Чачка, у Мрчајевцима, и други важнији фосиди). Фосидни угад. (антрацит; обичан камени угаљ има га у Баљевцу, ср. сгуденичкн; дкгнит; н тресет). Иетролеум. Ћилибар (овде иарочито о мирису и електричности). 6.) Оиис сумпора н његоиа примена. 7.) Одредба руде; мајдани н рудници; оловна руда галенит , односно хемиског састава казати само,') да садржи у себн сем с олова још и сумпора, а може имати и помало сребра, — сумпор се нржењем номоћу камепог угља иди ћумура у Фабричким (топионичким) пећнма укдони (сагори), да с друге, доње стране стиче течио олово ; живина руда цинабарит , такође садржн, поред живе. и сумпора; гвоздене руде: магнетит (овде о магнетизму мннерала), хематит, лимонит и аирит или мачије злато (највише о њему питају ђаци, због његове жуте боје и металне сјајпости; није добра гвоздена руда, јер садржи једну трећнну гвожђа, а две сумпора); бакарне руде: малахит (зедене боје) и лазурит (плаве боје), од којих имамо лепих прнмерака из Мајдан-Пека, и халкоиирти. 0 де рећп што о сваком металу, чије су руде наведене; о злату код пирита, да их ђаци не мешају, а о сребру код гаденита. 8.) 0 стенама; подеда по саставу на просте п сложене, а по постанку на вулканске (еруптивне) и таложне (седиментарне), о чему и о чијим разликама уче и у Географији. 9.) 0 вулканима, и напомена, каква је некада, била сва земља (о чему има помена и у географији ), а каква је сад. Објаснити да Овчар пије вудканског порекла, као што околни прост свет мисли, нарочито због оближње топле бање (38,75°С). 0 земљотресима (трусовима иди и „трешњама", како ми ђаци рекоше) — о овима због њихове честе појаве у носледње време. 10.) Од еруптивних стена: гранит кога има доста; гранит је сложена стена у главном из три састојка, које ђаци голим оком дако разликују : из мутљикавосјајног кварца, белог Феддспата и лискуна (црног иди белог; овде о цепљивости минерада). Серпентин [има га мало и код Овчара, али с источне стране у Међувршју, дакле далеко од бање; даље сасвим чист а у Стенику г ,) ср. трнавски, и поред Дичине, а с оливином (који се зелени на површини) у деспотовачкој клисури у Врђанима]. Трахит (ча') Прави хемиски састав, разуме се, не; јер то иде тешко и ђацима V р., који су учиди и хемију. П. 2 ) Не (»Стсњик,« као што стоји у »Основи геологије Србије* стр. 120 и 122.

чански тротоари су од алочастог трахита из Остре ср. љубићски). ./1ава. 11.) 0 води и њену дејству на промену земљине коре, за пример Морава; о поплавама; топли н други минарални извори (Овчарска Бања, брутљива вода у Врђанима, ср. љубићски н др.). 12.) Од таложних стена у Србији сем кречњака н камене соди још: пешчар, глинац и разне глине (паменовачки мајдани иешчара близу Чачка) конгломерат, бречија, песак, муљ, грот н песак. 13.) 0 ваздуху и његову дејству на земљину кору као ветар.|Живи несак. 14.) 0 утицају организма па земљину кору (нарочито о коралским острвима н нолуострвима у С. Америци). 15.) Стене особитот норекла: метеорити — метеорско камење н метеорско гвожђе. Ово мислим да није ни мало ни оает много. А држим н да се јасно види, да сам строго имао у виду Панчнћеве речи, исказане у предговору његове Флоре „околине Београда": „Самоонода се каже што треба, чему је кад време, а што се каже да се то и покаже и са свију страна расветди (стр. XII)". Разуме се да је корисно и дако да се ђаци упуте да сваки има евоју минералошку збирку. * * * Говор о Минералогији у II раз. гим. завршујем напоменом, да су овде учињени, у главном, само начелни наговештаји о томе, како је треба предавати, а нарочито с обзиром на то, да деца још нису ништа упозната с физиком и хемијом, — а никако нису дата исцрпна предавања. Управо овим се хтело, да се подстакну наши наставници абиолози, да, као стручнији, својим саветима притеку у помоћ наставницима ботанике у предавању минералогије у II р. г., нарочито односно каквоКе и количине градива. На послетку велим, да ни минералогија неће изгдедатп ђацима сувоаарно оиисивање веКином сиољних карактера и само аамКсме цифара ако се буде имало у виду ово: „Ни животиње ни биљке ни искоиине не треба оаисивати само ио сиољашмим белегама, него их уиознати и као тела, која иостају и иролазе, који једно на друго утичу и једно од другог зависе 1 )". " М. М. ТомиК 1 ) Са овим се издагањем у свему не слаже уредништво, ади га пушта у дист да се види, како ради један мдад насгавник. Ова рубрика биће вазда отворена и остадој господи наставницима, за слична излагања.