Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

131

јене, која је набрзо прокрчида пут и у науку о лечењу. 1 ) А.ш ови , вештачки системи гимнастичких вежбања, ретко су излазили из круга школе и гимнастичких вежбаоница; не могоше се распрострти у већој мерп п ностати општим, народннм средством за унапређење Физичкога. разкитка, као што је то била постигда грчка гимнастика са својим народним гимнастичким играма. У најновије доба физнолози су, на основу испитивања природе човечјега организма и кретање његових мшпића, доказали да је атлетска, вештачка гимнастика са справама, с јаким напрезањем и грчењем појединнх мишићних група, и с њиховим ирекомерним развијањем на рачун осталих, унутрашњих мишића и органа, штетна по целокупни развитак п здравље организма, и његових најважнијих унутрашњих Функција. Онн су нашли, да је у физичком вежбању корисно не нагло]заморавање н снажење поједииих мишића, већ поступно заморавање и снажење свију мишићних група, свега организма, којима се постизава оашти умор, сношљивији, пријатнији и кориснији за здравље, снагу и издржљивост нашега тела. Онн су показали и то, да се такав општи умор најпоузданије постиже оним телесним играма, у слободном ваздуху, које су чиниле грчку гимнастику, н које су се и до данас одржале у поједпним крајевима као народне игре (нпр. код нас: скакање, трчање, бацање камена, џилитање, рвање), као и — да су у том погледу најподесније игре лоитом. У том погледу настале су реФорме у гимнастици и телесном вежбању, настало је угледање на старе Грке и Римљане: отварају се јавна игралишта за децу и омладину, нодстичу се и приређују разне утакмнце у гимнастичким играма, спортовнма и свему, што доприноси телесноме развитку, издржљивости п здрављу. У овоме данас предњачи нарочито Енглеска, у којој се већ од дужега времена негују народне игре и утакмице, а нарочито игре лоптом, које су се у њој јако распрострле, те се као омиљене народне игре негују у свима слојевима друштвеним. На њу сеугледају у најновије доба и у Француској, Италији и у другим државама. Па и у Немачкој, у којој се до последњих дана упорно одржавала атлетска гимнастика са справама, подижу се јавна игралишта све у већем бр°ЈУ> уводе се енглеске н народне игре лоптом, старајући се да се што више раснростру у масу народну... ') Види нишчепу раснраву : » физичко васпитавање и ■његове реформе", ирештамиану иа Годишњице Чунићеве Задужбине за 1897., у којој се оиширније говори о гимнастичким системима. о оцени њиховој и реФОрмама у Филичкоме ^васиитању.

А шта је код нас учињено у том ногледу? Не можемо избећи а да не потврдимо Факт: да је у Србији у том погледу општа занемареност. Негда се оМладина народна радо п живо вежбала у народним играма — у скакању, трчању, бацању камена с рамена, цилитању, рвању, — а данас се те пгре све већма занемарују. Физичко васпптавање, којега је, скоро за трп доценије, било каквог — таквог бар у школама, сасвнм је нануштено већ од неколико година. Нећемо зажалити за иропалом вољом и енергијом у војничкој гимнастици и спремању ђачкпх батаљона, у шта се школска гимнастика била изметнула осамдесетих година. Она се у опште показала некорисна н штетна по развитак дечји. Али не треба да будемо равнодушни према општем нехату нашем за ту страну васпитања, која није ни колико неважнија од стране умног и моралног васиитања. Та занемареност и изазвала је ове редове. Упознавање система хармонијскога васпитавања код старих иарода, упознавање њиховога старања око Физичкога развигка це.кжупне омладине, око неговања дечјих и гимнастнчких нгара, —• може нам, нема сумње, бити корисно у данашњим приликама. Њихова велика заузимљивост у том иогледу и резултати, које су постизавали, подстаћи ће нас да и ми, заузимљивнје, пођемо бољим и нравилнијим путем у васпнтавању наше омладине.II Гимнастиком се код Грка називала вештина телеснога вежбања, која се код њих прво и развила као самостална вештина. Али средства, којима су се Грци и други стари културни народи служили за унапређење Физичкога развитка, не беху вештачка, с нарочитим справама и вештачки удешеним системом за вежбања мишића, као што се то данас под гимнастиком разумо. Она је била проста н природна, управо народна, а састојала се у слободном кретању на свежем ваздуху, у дечјим и народним гимнастичким играма, у трчању, скакању џилитању, рвању, лоптању, нтд. а таква је гимнастика у последње доба и призната као пај подесниј е пајприродније и најноузданнје средство за физичко васпитавање. Нагон за игром удахнут је људима самом природом; његово је задовољење природпа потреба, као год и задовољење нагона за храњењем или снавањем. Деца, остављена себи самима, трче, скачу, бацају се, пужу, рву се и чине у маломе све оно, што је састављало стару грчку гимнастику. Могло