Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

149

2. Немају хартије шш веџбанке 104 ученика. Другим речима 28 °/ 0 свеколиког броја ученика немају на чему ништа запиеати ии прпбележити на часу од говора наставничког. 3. Послуживање је страховита сметња учеиичком иапредовању. Пре дваестак годииа обичпо су билн понајбољп баш онн ђаци, што иослужују; али данас је и у том погледу сасвим друкчије. Онда ђаци не беху као обичне слуге, онда ипсу мењалн иослуживање у току године, па често ни у току свега својег школовања. Онда се ђак, у кућн у којој је нослушавао, сматрао као чељаде оне куће у којој је толпке годиие проводио. Данасје посдужување учеиичко иостала обично месечна служба, или највише служба од 3—4 месеца. 'Бак добија месечно 4 ~5 дип. новчане награде, уз то и храну, алн јс изложен многим неугодиостнма за васиитање и школовање. Газда у којега служи гледа га као обичиог слугу, н за то га само и узима у службу, што га стаје месечно мање, него да држи служавку, а чим је у потреби или могућности да узме служавку, онда отпушта ђака као неиотребна. Домаћин се ни мало не брине ни за одело ни за потребе школске свога ђака, служитеља; он је скинуо сваку бригу тиме, што му месечно дајо 4—5 дипара. А ова је награда тако мала за нотребе сиротна ђака, да је иемогућио да има све што је најиотребније за његово напредовање у науци. Неколики снорови између ученика што послужују и домаћина, у којих послужују, дали су ирилике директору ове школе, да се озбиљно иобрине о уређењу његопих односа. Тако, на прилику, кад је директор укоравао но неко богатнје људе, што ие одену боље своје ђаке, и уоиште нгго их не погледају внше иего обичпе слуге, био им је одговор, да би све то они урадили, када би им било ујемчено, да ће ђак остати у њих све бар до краја школске године. „Ми не смемо, веле они, да нм купимо хаљине, обућу и друге снтие иотребе, јер чим их виде, други одевене и снабевоне, примаме их себи, а ми останемо без иослуге. Полиција нам у том ништа не иомаже, јер ђаци ие служе по „буквици", па нам је онда новац просто бачеи". II тако их они трпе п гдедају, за дуго време, босе, голе, без најобичнијих иотреба, горе иего иокућаре, најпростије и најневаспитаније; а о њиховом' школовању иикакву бригу и не воде; њима је сасвим нодједиако ма како се владали н ма шта учили, или пе учили у школи. Ово је за осуду. С друге пак стране ђаци се жале на миоге неугодности ири иослуживању због којих беже од својих газда, чим им се укаже боља ирилика. Они сиавају но влажннм одајама и кухињама, понекад

заједно са сдужавкама; не дају им довољно нетролеума у вече за учење; оптерећеип су многим нословима, чишћењем обуће, нрањем судова, цепањем дрва, доиошењем воде и с трга и из града потребинх домаћнх иамирница итд., нтд., па им не остаје довољио времепа за рад школски те тиме иромашају свој главни задатак, панредовање у наукама. (СВГШИЋЕ СЕ)

ГИМНАЗИЈА У ГИСЕНУ и СРЕДЊЕ ШКОДЕ У ХЕСЕНСКОЈ

(НАСТАВАК) Поред изиесених оиштих одредаба садржи исти распис и сиецијалне одредбе, којима јо циљ, да упуте наставнике, како да подесе свој рад, те да се не нрекорачи одређена мера домаћега рада. 1. При постављању илана за лекције у појединим разредима, ваља обратити нажњу, да домаћи рад буде равномерно раздељен иа школске дане. Да се ие нрекорачи одређена мера домаћега рада за поједине школске дане у толико је потребније, што је веома мален број ученика, који ће слободно време, што нм је нреостало једнога школског дана, употребитн на то, да се спреме за идуће даие. Овом се одредбом иде за тим, да ученици свакога дана једнако раде, а не да буду једнога даиа преоптерећеии, а другога готово без иосла. 2. Под управом директора или разреднога старешино треба да наставници једнога разреда утврде домаћи рад из нојединих иредмета и да се споразумеју о равномериој иодели тога рада. 0 овом треба да се саставн нротокол и дода разредиој књизи, како би то могао директор или инсиектор контроловати. Ири том ваља пазити иа оме тачке: а) само се такви домаћи задацн могу задатн, за које су ученици на часу довољно саремљени, тако да их ученици, према добивеном упуству у школи, могу без туђе помоћн решити; б) за домаће задатке допуштају се само таки писменн радови, које Ке учитсљ ирсгледатк и исиравити; в) учење на нзуст појединих дата н бројева, домаћа нзрада рачунских задатака, израда иреииса, треба да се ограннче на најпотребније. Радови за казну се не доиуштају осим ако треба надокнадити, што се пропустило, н. пр. немарно иаписан задатак.