Просветни гласник

148

НЛУКЛ 11 ПЛСТЛВЛ

У троћој постати онс табднце прорачунато јо, коднко занремнне ваздуха у учионидама ове школе долазп на једног ученпка. Овде нам излази пред очи још непогоднији резултати. У IV разр. требадо би да дође на једног ђака по 6—7 тз, а долази у ствари само 3,9 т Ј . У П-а р. место 4—5,з т 3 има само на једног ђака З.оо т 3 ; у П-б још мање, еамо 2,60 т 3 ; у првпм разредима 3,15 т 3 н 3 ,5о т 3 , место 4—5,з м. Овако мало ваздуха дајомо за храну онима, које хоћемо да подижемо н развијемо и умно и физнчки. Тражимо од ученика иа часу јаку нажњу и одушевљену сурадњу у тренуцима, када се он бави и гуша нредисаннм и отуда кварним ваздухом. Он је уморан, млитав, нерасиоложеи без хране ваздушне, а ми од њега тражимо бистру нажњу, всдар иоглед, чилост и свежину! Ми хоћемо да нам ђак у овако загушљивом ваздуху буде трезвен, уочљив п памтљив; а оп је смлаћен тешким ваздухом, уморап, дремљив, забораван. За то је, и још ће мождазадуго бити у нашим школама, глас школскога звопцета за одмор, глас пајмилији ђаку нашем. Оамо још да су дуже четврти часа, одмор међу школским часовима. — Главобоља и нервозне бољетице, то су најчешћи пратиоци наших ученика, који цео дан нроведу у тешком ваздуху, да у вече савијени за столом према свећи и лампи уче своје лекције. Отуда би за наше прилике било убитачно да ђаци по француском начину дужи час имају, или да им се сваки дан увек до нодне 4 часа предаје, јер ипак здравиЈе је да нм се школски рад на веће размаке одреди. У четвртој, последњој постати (рубрици) друге таблице онажамо колико пам светлости походн учнонице наше гимназије. Требало би по школској хигнјени да површина свих нрозора на учионнци буде равна четвртини новршине пода; а у овој згради ми имамо у У разр. '/ |3 , дакле мање од трећине потребне површнно, а у осталим учпоннцама је тек једна половина потребне стаклене иовршипе пли јопг н мање. — Без светлости нема веселости, нема права живота. Светлост јо значајан чинилац у жпвсту људском, она је срч животу школске деце. Да је доиста светлостн мало у нашој школи тврди још једпа чињеница, која се видп у учињеном нрегледу над ученпцима 12. Фебр. 1897. године. Знатан проценат 16,5 °/„ оних ученика, који нате од очннх болести, најјачи је доказ, да је мало светлости у школским учионицама. Исто тако још већи проценат главобољнпх — 26,-. °/ 0 доказује пређашње наше тврђење да је добра ваздуха мало у нашим учионицама. У неким учиони-

цама има прнближно доста ваздуха, али је он иа жалост под утицајем влажних зндова, пода и близине нужника тако кужан, даје узалуд она уображена сразмера просторије учпоиичке према броју учепика. Из искуства знамо да нашн ђаци највише болују од груди и главобоље, а ове болести императНвно захтевају чиста и светла ваздуха у пуној потреби младићима. Салицин, лек против главобоље, што га лекари дају нашим ученицима, које нм често унућујемо, пеће уклонити, већ само за време уталожити, сталну болест паших ђака. Наша је дужност да за времена укажемо свеколике недостатке школовања евоје узданице, с нлеменитом жељом, да се поправи оно што се с малим напорима може изменити, па да слободно и весело ногледамо на чилу омладпну своју, своје попосне борцо за исгине наука, друштвепих н државннх задатака наше отаџбине. Ми нимало не сумњммо да ће позванн чнниоци — г. миннстар просвете и народно иреставништво — усрдно прнтећи жртвама буџетским, да се подизањем здравих и простраиих зграда школских стане на пут закржљавању интелигенције. Разуме се да је претечно потребпо добро уочити све садашње недостаке рђавих зграда школских, па да се истом онда започне озбиљно мислитн на понравке свега што је запуштено, што је штетно но здравље н духовин напредак нашнх млађих покољења, школскога света. * У гре&ој таблици износимо преглед над ученицима треће гимназије па дан 12. Фсбруар 1897. годнне. Још упапред су иам у главном познати бнли ученички недостаци, али реченог дана ми смо пре подне зашли из разреда у разред и све но III таблнци тачно иснитали према тада затеченом броју ученнка на лицу места, не обзирућн се нимало на оне, који су ма којим новодом изостали с предавања. Од 15 података изнесеннх у овој таблици, два смо иодатка, главобољие и с очним болестима, довели у везу с ранијим подацима о учиоиицама. Сад ћемо у кратко прегледати друге податке. Из њих можемо ириближно оцртати слику ученпка, која нам верно приказује с каквиМ градивом нмамо носла у школи. Тако: 1. Затекли смо 50 ученика без писаљке или нера. 13 % ученпка нису у могућностн записатн ништа на часу од оног, што наставник, тумачећи задатке (лекције) школске, жели да ученнци трајно науче и запамте.