Просветни гласник

НЛУКЛ И НАСТАВА

147

У првој таблици имамо иреглед учионида у зградама треће беогр. гпмиазије. У обема зградама, од којих је једна државна, с једним спратом и ,сутереном" у којем су, такође, две учиониде; друга је зграда дрквеиа кућа, која је пређе (пре 6 година) била уиотребљена за обнчне потребе. У њој су сада четири учиониде за оба ирва н оба друга разреда. У таблиди су циФрама обележени тачнн подаци за дужине, шнрпне и висино свих учноница, отуда је поуздано нрорачуната површииа пода за сваку учиониду и кубатура ваздуха свакс учионице посебице. — За овнм, у другом делу прве табдице имамо број нрозора, њихову ширину и внсину, па отуда површину сваког нрозора носебпце п укупну новршину свих прозора једне учионице. Сви овн иодаци нотребни су да бн могли ноуздано извести оие закључке, који се виде у II таблицц, а који су поглавита основа за мерење, колико оваке учионице, какве су сада, према броју ученнка у њима, одговарају утврђеннм јзахтевима школске хигијене. При овом иослу нећемо узимати у рачун многе друге ситпије замерке, које су у зградама школским настале отуд, што ове зграде пису нн грађене нарочито за потребу школску. На прилику, пре 4 године, промењен је под од дасака у сутеренским двема учионицама за то што су даске * биле потрунуле, и због тога изломљене; том приликом увидели смо, да под даскама није било нодасуто песка ситног ни сагорена угљена, већ је испод пода лежала мокра, влажна ума, збогкојеје и иод иструнуо. Како је само ова чињеница жалосно утицало на здравље ученика толики покољења ? То се пе може истииа иосебице оценити ; али свакојако није било утицаја на добро, већ на зло. Наше је скромно мишљење да су наше средње школе, наше гимназије н реалке, наше најпуније школе, у које највише деце улази, највише дечака и младића у њима проведу своје пајлепше ц најбујније године, п сразмерно, према свима другим школама, нз њнх највећи број мдадића излази са завршеном средње-школском снремом. Оие су најнре засноване, у њима су наставни нлановн подешавани ирема потреби лшвота иародног; оне су гајене н расде заједно с новим животним потребама слободнпх грађана, у ослобођеној нам отаџбини. 0 њима су се бринулн колико су могли и умели нашп ирецн, према прндикама н иотребама друштвеним п државним, у каквим су онда жпвели и како су их разумевали. Време је сада, да и ми на ове шкодо обратимо најозбиљннју своју паа;њу, и да их освежавамо п ојачамо према придикама и захтевима данашњим. Некада су биде маде и

ниске учионице, ади и мадо, н то одрасдих ђака у њима. Мање се у њима тражило и добпјало науке, а више се времена проводидо у игри на чистом ваздуху; мање је бидо замора духовног, мање је и тескобна и ннска учионица остављада трага на снази (телу) ученичкој; више веседостн и песме, мање бриге" бдедила и гдавобоље. Онда се од школе тражило мадо новршне теориске сиреме за раздичне административне службе, а данас се од ње тражи, и с иравом захтева, да буде правп храм пачела свих грана науке. Данас је наша гимназија по васдан нуна деце и младића, као кошница пчеда. Нећемо много ногрешити, ако озбиљно рекнемо, какве су нам гимпазнје, како нам је омдадина у њима одгајена, васпитана и снремљена, таква нам је и иптедигенција. Ну, да сазнамо како наша гимназија данас стојн, ваљадо би испитати, како стоје њена четпрн стуба, четири главна њена темељца. Ова четири темељца су: зграда у којој се ради; језици, математика и вештине, које у њој наставници обрађују. Нама је овде задатак, за сад, да уочимо какав нам је онај први стуб, материјални темељац, у трећој београдској гимназији. иа ће други, може битн, изнети на видик, како је у њих, те ћемо тако прибрати потребне податке свеколиким сметњама у физичком и духовном напродовању нашега школованог подмдатка. Намера нам је да овим подацима привучемо .пдемспиту нажњу свнх државних н грађанских чинидаца, који хоће н могу припомоћи, да се за времена поправи све оно што ннје добро у даиашњем животу школином. У Ајоугој таблици уписади смо број ученика по разредима, уиисаних у почетку шкодске годпне 1896—97. и кодико их је бидо на дан 12. Фебруара минуде године, када смо учиниди изненадноједну озбиљну смотру по свима учионицама треће гимназнје београдске. За тим је обедежено коднко новршине пода учионичког додазн на једног ученика, а кодико би по шкодско.ј хигијени трсбало да будо. По овоме може се уочпти да на једног ученика, на прпмер, у II разреду требало би да има површиие 1,и—1,з т 2 , а у ствари има само 0,77 и 0 ,68 т 2 ; тако исто у учионицама првога разреда, у којима такође по узрасту и годппама требало би да има на сваког ђака по 1—1,8 т г , а у ствари има само 0,82 и 0,м м' 2 . Оволико мадо простора за седиште једнога учепика, на и то да му је баром удсшено иодеснпм клупама за седпште н угодним сточићем за рад! Напротив скамије су у нашим школама још такве да ђаци у гимназији морају добити искривљену кичму и утодегнута нрса, постати кратковиди нтд.