Просветни гласник

162

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

и у најнижим слојевима народним. Број школа за одрасле непрестано се увећава и ревност коју наставници развијају у раду иодудара се с одушевљењем којим се настава ирима. Прво са чиме нас нисац упознаје то су курсевн за младеж и одрасле. У 1894—5 било је ових курсева свега 8288, и то за мушке 7322 а за женскиње 966. 1895—6 год. било је 13,930 и то за м. а за ж. 1808, свега 15738. У 1896—7 било их је свега 24528 —20099 за м. и 4429 за ж. Ово су јавни курсеви, а рачунајући и оне, које организују разна удружења за наставу, биће их свега до 30.000. Број ученика био је у 1895—бгод. 400.000, а од њих су 270.500 били редов. посетиоци. У 1896—7 број уписаних учен. износио је 700,000 од којих су 417,481 билп редовни посетиоци курсева (348,926 м. и 68,555 ж.). Било је гројаких курсова : општих, практичних и специјалних, али у свима је настава била у главнрме саобразна иотребама обичног живота. многим од' њих ученици су добијали сведочанства о успеху, или су елата месечна извешћа итп. Сем тога раздају се и награде: књиге, медаље, почас. алати итп. и то приликом пролећних светковииа. Читање у курсевима највише је забавне природе: геограФнја с погледом на разна интересантиа открића, исхорија у анегдотама, патриотске приче, драмска литература у одломцима и поезија — нова и стара. Поиуларна иредавања. 1894—5 г. било је ових предавања 10,379; 1895—6 67,476 и у 1896—7 г. 97,313. На њима су објашњаване природне појаве, говорило се о друштвенпм појавама, о колонијама Францускпм, о стању европ. држава итп. Политика није додиривана. Сталног програма није било, а настава је објашњавана слпкама и очигледним средствима, која је слао педагошки музеј или су их спремали самп наставници. Школска друштва з а узајамно аомагањс дају врло повољне ресултате, како моралне тако и Финансијске. Она се старају ради помоћп на случај болести и смрти, и њихов напредак већ је осигуран самим циљем рад кога су сгворена. Друштва бав. ученика постоје у циљу да учврптћују прпјатељске везе и развијају солидарност. Било их је 1889 свега 59, а у 1896—7 има их 1510. Обраћа се велика пажња на физичко васпитање те се ираве ескурзије, шетње, гимн. вежбања, а у женским удружењима ове врсте негује се игра, песма и музика уз учење домазлука. Школска добротворна •друттва , 1895—6 год. било их је 403. 1896—7 год. било их је 648 организованих п око 200 у пројекту. Постоје одешто за мушке и женске. Сем њих постоји и око 3000 релнгиозних удружења с истим циљем. Друштва за, народно образовапе имају у главном двојак циљ : с једне стране практичну наставу, примен .Ћнву на трговину и индустрију, с друге морално васпитање, одгајење карактера. Има их око 200 акт. и око 1000 у пројекту. У њима се ради озбиљно, смишљено. с много воље, стрпљивости, талента и знања. Измеђ свих таких удружења најсјајније стоји Омладински савез, који је 1895—6- год. пмао 344 проФ. н 11230 ученика а у 1896—7 420 проФесора и 12000 ученика.

У раду на народном образовању у Француској ириватна иницијатива удружена је с радом државних и оиштинских власти. Сем тога, поједини интелигентни људи — лекари, аиотекари, агрономи, адвокати, бележници и др. чипили су од своје стране много услуга ствари народног образовања. Још у већој мери радили су проФесори и ђаци универзитета, проФ. лицеја, колежа, учит. и в. осн. школа, иредавачи, а највише и најодушевљеније учитељи и учитељице основних школа. Новчане ирилике. У 1896—7 год. добијено је 190.000 Фр. новчаних нрилога. Постојали су н курсеви са извесном школарином, који су имали и приврженика и противника. Они су донели 1895 : —6 године 45.000 Фр. у 73 департмана, и 1896—7 50.000 фр. у 81 департману. Највећа је иомоћ од стране оиштина. 1895—6 г. та је помоћ износпла 1,150,000 Фр. а у 1896 - 7 г. 1,322,254 Фр. Сводећи у кратко цифре о којима је била реч имало је у 1896—7 год.: 29,578 курсова за младеж и одрасле, 97,313 понуларних нредавања, 110 друштава за узајам. помагање, 1,575 удружења бив. ученика, 648 школ. добротворних друштава, 1,200 друштава за народно образовање, 33,000 наставннка радило је на том пољу и 417,421 младих људи присуствовало је лекцијама. Овакав ресултат може се назвати одличним. Одушевљење, прожмано дубоким уверењем, које се јавља у наставника јамче да ће Француска у овом погледу иматп још сјајнију и бољу будућност. Све ово има дубок корен, све ће то бити јаче спојено једно с другим, ради бољег наиретка. Требало би рећи реч две и о народном образовању у Срба. Но питање је огромно да би га могли третирати у овој прилиди. За то га је боље оставити за нарочити рад, где би се могло исцрпније и детаљније обрадити. У овој, новембарској, свесци поред артистичке козерије о Француеком и страном еликарству у салону Елис. Поља и хронике осн. наставе у Француској заступљена је још и рубрика „ штамиа н књиге". * Деџембарска свеска има ове чланке: Пројект реоргаџизације у настави иевања у учит. школама. Писац — М. Боисћог — указује начин, на који би се могла унанредити ова настава п предлазке да она буде обавезна, с испитима, а не Факултативна. Исиити рскрута у Швајцарској од 8. 6аи11ег-а. Још док рекрутовање војника беше у власти кантона, кантон 8о1еиге хтео је да се уверн о трајности школ. знања исиитима рекрутеким. 1854. год. беше испитан 241 пеш. војник из читања, пиеања и рачуна. Позније су ту кориену практику иочели уевајати п други кантонп. Кад је 1875. г. рекрутовање поверено савезној унравп, обавеза испита нроширена је на све рекруте без разлике. Испит обухвата читање, писм. саставе, рачун и грађ. наетаву (геогр. историју, швајц. устав). Оцене су 1—4 а од 1879 г. 1—5. Иснит се дели на писмени и усмени. Питања су нроста, састави се односе на свакодневни живот и кратки су, а задаци што је могуће мање апстрактни.