Просветни гласник

161

•22*

др. којп немају одмерености у својим радовнма,.већ се пуштају у издишне детаље, нагомилавају појединостп, баве се непотребнпм објашњењима итп. И у колпко је то скоро општа мана у књижевности, у толико више поштовања заслужују иисци у којих је развијено осећање за меру и способност да кондензују своја опажања и размишљања. Још једну напомену. Има ппсаца наклоњених песимизму или бар елегично расположеннх. Они уносе та своја осећања и у дечју књижевност, и често без икакве моралне добити за децу руше њихово ведро расположење, тако корисно за омладину. Њима се чини опасна веселост дечја п желе да у раном детињсгву оптерете душу дечју тугом и мрачним расположењем. Та нретерана оданост збиљи живота нромаша свој циљ и у место да ојача у деце ваљане склоностн, производи у њих мржњу на извесне установе и друштвене нојаве, а с друге стране изазива иретерану болећивост и неку врсту нервозне осећајности. Није за одбацивање, да се ваљаном нричом, песмом илн чланком изазове по нека суза из ока дечјег. Алп то не сме долазнтн са губитка веселости и из очаја, већ као ресултат нлеменнтог узбуђеља, дивљења или радости. Живот и онако има довољно горчине, а прилике за тужпо расположење нису ретке, да би књига учила^ децу очајању и жалости. Међутим не треба заборавити да је главни задатак дечје књижевпости изазвати у деце љубав према своме народу, тежњу к добрим

делима и симпатију за оне који страдају. А то се све може постићи без штете по невину и милу дечју веселост, по њпхово добро расположење. Једна крајност често изазива другу. Претерује се ио кадкад и у тежњи да се деца развеселе. У место пријатног хумора и лепе шале нрибегава се карикатурама, непромишљеној сатири и сарказму. Све је то међу тим опасно за децу, јер пооштрава у њих жељу да омаловаже оно што је за поштовање и проводе шалу с оним што треба волети. Деца не могу погодити меру, и обраћају своје подсмехе на све што им се не чини обично. То се нарочнто опажа у иородичном васпитању, код деце чији родитељи имају мало озбиљности. Ругање ту постаје уобичајени начин опхођења и налази сваки час и на сваком .месту изобилно материјала. Пристојност н уљудност остају страни појмови за децу тако васпитану, и доцпије треба много рада да се ова мана дечја сузбије. * Требало би рећи коју реч о томе: какви треба да су поједини књнжевни облици у дечјим листовпма: песме, приче, описи из природе, историјске анегдоте птп. То остављам за II део реФерата, у коме ће се говорити о Гилубу, Ласти и Зорици, јер је много ногодннје раснрављати ова питања, кад је реч о садржини и ваљаности чланака у овим листовпма. Ј. Прод.

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИ ЛИСТОВА

Кеуие р( Ј (1а§о^ц;ц1е, потеИе зепе. Тоте XXXI № 11—12 (Хоуетћге —• 1Јесетћге). У новембарској евесци на ирвом је месту извешхај о ирослави 25-то годишњице сенских учитељских школа. Свечаност је извршена, као и еве прославе ове врсте, с много иараде и церемонија. Држане су беседе, у којима су изјављивани узајамни комплименти, изражаване најленше жеље, говорено о будућности нросветној с много оптимизма, а о величини Француске с много одушевљења. Дрослава је завршена неизбежним банкетом, с његовим одмереним, нрорачуњеним н китњастим здравицама. Тога ради не треба ни у беседама ни у здравицама тражити педагошког ннтереса, нити од њих очекивати да расветле, нротумаче или потврде какве васпитне нринцине. Ове што беседнншгво ове врсте даје то су занимљиве усиомене из нрошлостн, карактеристичне епизоде, какве духовите досетке, бриљантне Фразе ити. Магеријал говорни

| мали је и једва умиче од општих места; само начин I изражаја има више елеганције, но у обичним нриликама. Други чланак бави се народним васаитањем у 1896 -1 год, Чланак је вначајан не толико 110 обради — јер је ц ово зваиични извештај ноднесен министарству — већ ио предмету. Писац извештаја, Е(1. РеШ, указује у почетку на напредак народног васнитања. Сви свеснн елементи Франц. друштва еуделују вољно и одушевљено на великом делу умног иренорођаја Француске. Настава није само ироФесијална и техничка; она је у исто време васннтна и морализаторска. Иије довољно једино знање да се буде честит човек и одлнчан грађанин. Треба сузбити лоше страсти, иедати маха разврату, одгајити тежње ка добру, учврстити вољу у делима натриотским и хуманим. Француској требају вредне и солидне генерације и она их спрема лагано али ностојано. Маса којој се упућује настава можда н не разуме тачно циљ рада, али осеКа дубоко његову вредност. Љубав ка умном раду расге ненрекидно чак