Просветни гласник

216

пгеглед шк0.1ских листова

сика у школн још теже му оида иде читањо класика код куће. Ма како да сс ти ученици добро уче, ипак не могу да савладају тешкоКо, на које наилазе, чптајући сами класике. С тога мора наставник иомагити таким ученидима и блаже их оцењивати из приватног им штива, јер ће ученици према том послу охладнети или ће се задубити у готбв, туђ превод. Наставник дакле 1., треба да таким ученицима и ван школе објашњује, како треба да приватно читају класике; 2., да увек радо покаже ученику, кад му овај поднесе гежа места, која иикако није могао разумети. Пород тога у школској књижници треба да има потребан број примерака исте књпге па и кометара; у том погледу држава не сме тврдичити. Отуд трећа поставка: Настапннк је дужан аодесним тумачењем. штива у школи у оиште а посебно леиим саветом, обзиру&и се на ученикову иодобност и жељу му, обраКати ученику иажњу на избор штива, које Ае доиунити школеко му штиво и удубити га у то штиво, а свс то трсба наставник тако да удеси, да ученик може приватно читати, како то наставник жели иа ииак да не мора тражити готов иревод кад наиђе на какво тешко место; тога ради треба да је наставник у стању уиутити ученика на иотребне му помоИне књиге у ђачкој књижннци Други су расправљали питање : да ли треба да се сви ученици баве нриватним учењем и из тих раснрава излази поставка: „Никако не трсба доиустити, да ириватно читају старе класикс они ученици, који с муком или никако не усиевају у школи из старих језиш, иа ни они који усиевају у тим језицима, али су слаби 113 једног или из више других иредмета." Међутим не треба замерити којем наставннку, ако оо у којем његову разреду нађе ученпка, који, ма да би лако могли, неће да приватно читају старе класике, и ако им је он то световао, а није их на то гонио; јор има учениКа, који су у оиште добри, али не маре толико за латпнски и грчки језик, да би га и приватнб ироучавали, но се радије нриватно баве којим другим иредметом. Како со ученици из приватног читања и на исииту зролости испитују, то се додаје и ова поставка : „Ако је ученик у својој молби, да буде иуштен на исиит зрелоети, изјавио, да жели да буде исиитан и из ириватног гитива, иа је на иисмсном и усмсном исииту зрелОсти иоказао слаб усиех, исиитна Ке комиеија одлучити, да ли да се тај ученик исиита и из ириватног штива или нс." Пошто ое наставнпци не слажу у томе, кад троба. држати исиит из •ириватног штива, то предавач предлаже ову поставку: , Исиит из ириватног штива треба држати онда, кад је ученик ирочитао какву одређену целину." Из приватног штпва не треба пропитивати на школском часу. Оцона из ириватног штива може само иоиравити а никако иокварити оцену на испиту зрелости. Иснитна комисија одлучује, дали је ученик толико приватно читао, да можо бити из прочитаног испитан. У нарочиту се књигу заводи, шта су ученици приатно читали и какав су усиех ноказали, Пре испита

зрелости шаље се земаљском школском савоту снисак ученика који су со јавили, да полажу исиит из приватног штива, и списак овега, што су приватно читали. 3. Вестин храм и дом весталака у старом Риму. Предавање у друштву ,,МШе18сћи1е'' проФесора Д -ра X. Ст. Седлмајера. Предавач наводн, да облик стародревног Рима нису изменило најезде туђина освојача. но баш потомци старих Гимљана, који су од монументалних старииских грађевина правили у XII и XIII веку тврђавице, које су нојвдиним властољубивим странкама помогле, да се дочопају на неко време власти. Уз то у тим борбама су много старинске зграде до темеља иорушене а многе, врло миоге засуте. Тек у најновије време почели су Талијанн откопавати засуте старине па су тако скоро откопали и Вестин храм и близу њега дом весталака. Опис откоианог дома занимао би само споцијалисту. II. Друштвене вести • 1. Друштво ^МЈЦ,е18сћи1е" у Вечу држало јо 21. 110в. 189(5. своју годишњу скунштину. у којој је унрава ноднола извештај о своме раду, о стању касе, и у којој су на место чланова, што су коцком из одбора иступили, изабрати нови члановн. У истој скуиштпни је проФ. Д -р Карло Ватке држао предавање „Историја университета у О.шицу." Исто друшгво држало је седницу 2. дек. 1896. и том је приликом 31акс Гутман држао предавање, о којем је реч у почетку реФерата; овде се излаже дебата, коју је предавање изазвало. Трећи сасганак држало је ово друштво 9. јан. 1897. и тада је проФееор Седлмајер држао иредавање о Вестину храму и дому весталинака, о чом је раније било речи. 2. Друштво „Веиксће МШс18сћа1е- у Прагу имало је од 14. окт. до 9. дек. 1896. нот састанака, на којнма су иорег осталих нослова држана п ова предавања „ Путован.о Гајном од боденског језера до Келна," „Материјал за очигледну наставу" и „Машине за рачунан.е." 3. Друштво ,,1)к' Кеа1бсћи1С у Бечу држало своју годишњу скуиштину, на ко.јој је ироФ. Франц Халушка држао иредавање „о правој линији па по се и о двема правима којо леже у јодној равниии." 4. Друштво „МШоЛ8сћи1с 1иг 01)егб81оггеЈсћ иис1 8а1/ћигЈ5" у Лпнцу имао је саетанак 7. нов. 1896. и тада је супленат Херман Бауернбергер држао предавање „о зрацима у опгате и о Гентгеновим зрацима посеице," а срески иадзорник школа проФ. Ханс Комонда поднео је пзвештај о свом путовању у Немачку и у Пешту ради проучавања: на састанку 19. дек. 1896. држао јс проФ. Јосиф Дајблер „путничке успомене нз доње Италије." 5. Друштво „Впкотнег МШе18сћи1е" у Черновицу држало је годишњу скупштину 17. окт. 1896. и поднело годишњи извештај о свом раду и стању друштвене касе. То је друштво имало састанак 7. нов. 1896. и том јо ириликом проФ. Б. Бумбац држао предавање ,,румунска иоезија." На састанку 17. дек. 1896. читан је „извештај засебног одбора за ироучавање пријемног исиита у вишим разредима средњих школа." •