Просветни гласник

222

К 0 В Ч Е Ж И 'К

Остављао је стеипце да дуго гладују, затпм их јо метао на болесппко од тма, да со насишу крви. Оваке стенице иосматрао је Тикнн под микроскоиом, па је налазио у исдеђеиој крви иуно сиирохота повратног тпФа. Убризгавањом оваке крви иод кожу здрава мајмуна, Тикин је могао носло (>4 часа констатовати на мајмуну тиф са значајшш сииралама. Маларију или барску грозницу расиростиру комарци. То пронопгоње бива иосредним иутем. Сишућн к)>в болесђика од маларије, комарци успшу и кужне к.шцо ове болести. Ове се клице иробију кроз цревни кана.1 комарчев и доепевају у леђно мишиће, где се настане. Пошто комарац енесе јаја, угине н њогово '['оло падне у воду нли на влажну земл.у; овде нзмило иаразити, који су со међутим даље развнли, те могу да окуже људе на два пачима: илн кад људн пију оваку воду, или кад удишу прашину са дна осушених бара, у којима су угинули окужони комарци. Кт1ау и Наттош! доказују да комарци поглавито раеиростиру и жуту грозницу. 8рШтапп, ХоФман и др. доказа.ш су још раније, да собна муха може да пренесе бациле сушице, колере, као и микробе којо ироизводо гнојаво заиаљење очију.

0:к)и у ваздуху. - Г»азолски проФесор Шенбајн нронашао је 1840. г. озон, тј. нарочиту измеиу кисооникову, која се одликује особеним мирисом и јаким хемиским делањем. Озон постаје у ириродл при многим процесима оксидације, а и под утицајем атмосФерске електрино. Доказано јо озономотријским нроматрањем, да је количина озона у ваздуху различита у разна годишња времена, на разним меегима н иод разним погодбама. Даље јо доказано, да нољски н шумски ваздух увек садржн озона нли слична тела, којих у собњем ваздуху нема. Озона нестаје у људским становима због тога, што оксидише органске супстанце, мнјазме. До озоћа стоји пгго се пољски ваздух разликује од варошког ваздуха. Иро кратког времена запазио јо Машчсе (1е Т1пеггу, ириликом једног града на Монблаиу, да зрна града иоказују нрисутност озона. То га је подетакло да исиита садржину озона у ваздуху на разним висинама. При том је нашао у Алипма на висннп од 1050 метара, 3,5 мгр., а на виснни од 3020 м. већ '.>,4 мгр. озона на 14)0 кб. см. ваздуха, а то јо четирн нута внше него у Паризу. 11рома томо садржина озоиа у ваздуху расте са висноном.

Телпература у ваздушним кисннала. — При. шком трећвг међународног нуштања ваздушннх лоита — беложника, из нарка за ваздушну иловидбу у 11егрограду, уздигао се један од балона-бележника-; Коичик, до знатне висино од 13023 мотра. Темнературе пгто их ,је забележио овај балон ове су: нри поласку 1б°С; у висини од 5378 метара — 9°С; на 8109 м, — 27°С; најзад на висинн од 11.092 м. —52°С. ■Значајно ји како воома јако оиада темиература од 8000 метара на више. П. М. И.

Кулгура капФоровог дрвега у Флоридн. Због јаког утамањивања камФоровог дрвота у Китају, Јапану и Формози нромишљалн су у ФлорИди о засађивању камФоровог дрвета и с добрим уснехом нронашли начип вађења камФора боз воликог утамањивање шуме. Место да се дрво оборн па преради камФор, а оно се сваке године бере лишћо и мла-до гранчице с њега и из њих вади камФор. Потробно јо 77 кг. лишћа и гранчица на да се добнје 1 кГр. камФОра. Прнход оваког рационалног газдинства истина је мали али со шума овога дрвета не таманн као на нстоку. Министарство земљорадњо у Вашингтону нада се, да би овако кориспе шуме камФоровог дрвета мање земљу трошило ношто камФор садржи само ваздушасто еастојке. Ово је исгина добро; већ се мора с дрвећа лшнће и гранчице брати за чијо иоповно пзрашћивање најмање би било потребно ђубрења. ПРОСВЕТНИ ДОВРОТВОРИ Госнодин д-р Феликс Штерк проФесор у Гра.јфсвалду,. послао јо о свом тронгку за библнотоку правничког Факултета наше Вел. П1коле 49 свезака разних научннх дела с обећањем да ћо и даље слати нродужења неких дела. Смаграмо за евоју иријатну дужност нзјавнти г. ТПтерку и овим путем топлу благодарност.

Ириликом прославе Св. Саве, Јоца Ранђеловић земљоделац из Валевца, као домаћин у там. школи, иоклонно је ученицима књижица и плајвазова у вредности 5 динара, на чему му со изјављује благодарност и овнм иутем. ИСПРАВКЕ

У св. за март, а у чланку ,,Физичко васаитавање-." поткрале су се неке штамиарске иогрешке, од којих ћс.мо нсирапити ове: Стр. 130. стуб. 1. ред 27. место имати треба: имати иа ум>/ » 132. » 2. » » ностајала » иостојала » 133. » 2. » 21. » Трачаца » Трачама » 131. » 1. » 23. » вежбањем » невежоањем »134. » 2. » 28. » одевени » одевани » 138. » 2. » 8. (оздо) место свих треба: својих » 141. » 2. » 17. место (1аЉрас1о&гошГе) треба: (1атраЈос2гош1е) Стр. 142. стуб. 2. ред 10. место на куглама треба: на куглаг/а.ма » 143. » 2. » 14. » гледало на » гледало више на » 145. » 2. » 8. ' » брзини » бдмзини » 145. » 2. „ 27. » 500 » 5000 Стр. 135. стуб. 2. ред 25. иснред (сУашуа) изостављене су речи: огрнути ефебским огртачем (сћ1атуа), Стр. 141. стуб. 1. ред 1. (оздо), иосле в) коњичка трка (сжто$ ддоџод), изостављеие су речи: по тркачкој стази два нут тамоиамо (дакле 4 стадије), што је чинило дужину утавмице на коњима, иа отуда н назив; и г) велика трка (боХ1ход).