Просветни гласник

к о i! ч к

;к и 'к

221

данас на н>у н ие обраћа нажња. А.ш друк.чнје стојн ствар са новом воденом кугом, која није тако незнатна као стара, већ, бар што се тиче цвета, управо лена. У овој лепоти њеној и лежи узрок, што се ова водена хијадинта, како је америчани називају, или ЕгсЊотга сгаз.ч/ргв или Е. врссгоза, толико раснрострла из Северне Америке преко највеће реке у Флориди 81. Јоћнб Ехуег и њених нритОка, да је риболов туна постао местимице немогућан, на чак 'обустављена иловидба извесних пароброда због грдне масе биљака и наседања на иешчане спрудове. Због тога конгрес Уједињених Држава сматрао је за иотребно да нзашље државног ботаничара Н. Ј. ЛУећћег-а у те крајеве и ставио му у задатак да ироучи и изнесе предлоге нротив лаглог бујања ове биљке. У Ви11е1ш Л« 1Н. II. 8. Бераг1теп1 о! АдпсиИиге. Б1уЈб1оп о! Во1апу, а у чланку Тће \\ г а(ог НуаШЈпЉ анД 118 КеЈаНоп 1о КаллцаИоп т Ио11 (1а. ЛУабћт^оп .1897., АУећћег нодноси детаљан и интересантан извештај, из кога вадимо-.ове иодатке : Водена биљка ј Е/Ммгта сгаззгрсз одавна је нозната по нашим стакларама ; под новољнијим приликама она је знатно крупнија; лнсно розете високе су 1—2 стоие ; лисна је дршка кесаста н ваздухом нспуњена а. у пазуху од лишћа находе се пупољци, којн нбмажу велнком размножавању биљке. Сем тога биљка се мпожи и семеном, које годинама задржава моћ клијања. Ова биљка са дивним плавим цветом одавна је позната ио етакларама Уједнњеннх Држава, али у Флориду је доснела тек 1890. год. Приликом чишћења неке баре у б.шзини ЕртаЈега бачена је у 81. Јоћн Цјусг и пролазници су јо, због лепог цвота, разнели на све стране. Наравно даје и струја са своје ст])ане доста прниомогла, јер биљке пуштају својо, 1—2 стопе дугачко корење у воду тако да нх вотар можо далеко отерати. То је узрок те су у Флориди речне и језерске обале оперважене густим биљним зидом, којн је дебео до 50 н више егопа, а често, ио неколико миља, нокривају н средину, нарочито кад су биљне масе довољно густе да их ветар но можо растурити и даље однети. 189(5. годнне отерао је јак северни ветар 25 миља дугачку комиактну масу, из Ђорђева Језера у 31. Јоћп Ш\ ег! Ако ли таква нокротна остр.ва наиђу на стубове жељезничкнх дтстова, за кратко ћо се време , затворити нроиусти и водона струја ирнтискује на ниже, тако да су стубови изложени нодлокавању. Реком 81. Јоћп Шуог спушта се сплавовима грдна количнна дрва за огрев (годишње 55 милиона куб. стопа од Палатке). Па не само да ово смета нреносу дрва, већ ће и рибари бити иринуђени оканути се ловљења мрежама ако се биљка н даље буде овако размножавала, при свем том што се рибо међ корењем необнчно јако пате. Па како да со доскочи овом злу? Немогућно је уклонитн из водо овако огромну масу биљака и сагоревањем уништити је; јер оставивши је најпре на обали да се сасуши, грдне количине ексемплара што труне кужиле би ваздух, а. извесно је, да би том нриликом заостало много клица и семења, које би опет у воду доспело. Виљка но уснева у сланој води, али осолити све речно и језерске воде у Флориди није могућно; петролеум или бензин посут по води и запаљен шкодио би лађама и обали, шумама и становиицима, исто тако не би могло бозна колико иомоћи лађама које би биле снабдевене нарочитим машинама за гњечење биљака. 11о Верберу остаје још једино средство: инжнњерскнм

/ радовима натератн струју да отера биљке из средине реке, што би со постнгло нарочитим намештањем дрва на обали. Што би се још, по његовом мишљењу, ирепоручнтп мог .10, било бн сатирање биљака природним непријатељима њенпм. То су мнкроскопске гљпвицо, које за сада још не познајемо. (}аса п. Највећи метеорит. Звезде надалице н ватрене лопте, које кадшто с блеском к земљи јуре, то су весницн нз васионе, који остављају трагове у метеорском камењу, у мотеорском гиож.ђу и гвозденом праху северних снежних пољана. Онн доказују својим саставом да се сва небеска тела, бар нашег суцчаног система, састоје из истих елемената, из којих је сложена н наша земља, јер.се гвоздени метериоти поглавито састоје из легура гвожђа и никла, са примесама фосфорног никловигог гвожђа н сумпорног гвожђа; камени мотеорити нак сложени су ноглавито пз снликата, ну сем тога налазо се у њнма још и жисеоник, воденик, угљеник, кобалт, магнезије, калције, алуминије, натрнје. Само показују метеорнски минерали знаке бржег грађења, него ли земаљски мннералп; с тога је склоп камених метеорита већином лабавији, него лн у земаљских стена. Срнски метеорити, Соко Вања, Јелица и Гуча, не одликују се великом тежнном ; ну чувони руски меториот „Палас" имађаше тежпну од 1600 руских Фуната; ама права грдоснја међу својима то је метеорит, што га је недавно донео у ФиладелФију амерички нутник, испитивач северног стожера, Е. Е. Реагу, са свога иоследњога пута са 1'ренланда. Овај метериот има у дужину 3,в(! метара, у ширину 2,44 м. п у висину 1,чз метра, а тежина му је 70.000 килограма. Боја му је плавоцрна н еастоји се из 92% гвожђа н 8% никла. Овај метеорит је још из раније познат, јер га јо пронашао још 1818. г. инглески морепловац Јоћп Коби. При • своме иаду овај се камен беше зарио 2 мстра у дубнну земљину. Тамошњи Ескимн поштовали су га као неку свотињу која јо с иоба иала: ну ипак су од њега градили ножиће. Реагу је још 1890. г. иокушао да нренесе ову метеоритну громаду, ну ношто немађаше довољно справа, то му не пође за руком; ток годину дана доцније могаде га кренути помоћу хидрауличних снрава дизалица. У Бруклнн је стигао лађом 2. октобра 1897. год. Зарезници и заразне болести. Марљивим истраживањем доказано је да инсекти могу да пренесу многе болести. У овом погледу нарочито су онасне сгенице, мухе и комарци. Одески лекар Тнкин констатовао је нре неко.шко година на једном мрнару, који беше дошао из ЈаФе, иовратнн тиф , болест којо дотле не беше у Одеси. Носле кратког времена ова се болест рашири у праву енидемију, која је трајала две године и од којо је боловало око 10000 особа. Од.мах у почетку епидемије падо је Тикину у очи, да су од ове болести оболевали нарочпто они морнари, којп су ноћевалн но нечистим преноћиштима близу цристаништа. Б.шжим исиитивањем нронађе Тикин, да су сгенице у поменутим преноћиштима бнле разносачи болести; сишући крв болесника, оне еу у исто време усисавале и спирохете, завојичасте бактерије, значајне за повратни тиф , које су за тим преносиле на друге, здраве особе. Да\.би се боље уверио, Тнкин је чинио ове огледе.