Просветни гласник

175

XI. Прочнтанн рсФерати г.г. Гадована Канднћа и М. Драгутииовића о „Логицн" и ,Уводу у философнју " од д-ра М. Шевића. ГсФерат г. Кандића гласи: Главном Просветном Савету Према рсшсњу Г.1. Просвстног Савста на свом 109. састанку, од 27. октобра 1894. год., нреглодао сам састав „Увод у филозофију " и лревод „Логику," удсшснс за средње школе, од Милана Шевића, о којима ми јс част иоднети овдс своју одсну. Психологија и логика од скора су у нашој гим■назијској настави. Остављајући на страну важно питање о њиховом васнитном значају, да другом приликом о томе нроговорим, за сад ћу сс ограничити на главни смер овога писања. Ко јс год од г. г. колега предавао овс иредмете, могао се брзо увернти, како је тешко удесиги и исписати нредавања њихова за ученике VII и VIII разреда, који су навикли да се све, што се нредаје, ма којим начином очигледно прсдстави и чулно нриступачним учини. Међутим код ових предмета, строго узев, нема ниједног оваког случаја. И ако је примена њнхова стварна и обилата, и ако се оне искуством у животу тек разумеју, опет зато непосредан предмет њихов је апстрактан и на нрвом месту. Код ових предмета све се ослања на дотадашњи душевнн напредак учеников. онање нз наука, које се до VII и VII разреда стекло, и искуства из приватног живота, чине ту претходну спрему, која ученнка оспособљава да може предавања њихова нратити, помажући му, да од онога, што му је всК познато, сазна и оно, што му беше неиознато, а то јс оно, што својом снециФичком особином нривлачи сав иптерес радознала духа ученикова. * Ово иретходно сматрах да је нужно напоменутн с тога, како би се разумела у ошнте особнта тешкоћа писања оваких уцбсника. А да је г. нпсац ири саетаву „Увода у ФилоеоФију" и преводу „Логике" наишао на ове и оваке тешкоће, у то не сумњам. Јот кад се узме у обзир и та околност, да је лнтература ових уџбеника јот нова и сиромашна, и кад се томе дода, да је она нрилично једнострана, у којој се још новлаче остацн застарелих мнели и принципа — онда нам је јои[ схватљивија тешкоћа писања ових уџбсника за средњс школе. Сад ћу прећн на сама дела. I Увод у философију Овај Увод дели се на 4 дела. У п рвом се делу говорн: о науци у онште, шта ,је наука и каква је њена улога. Ночетак је овог првог дела врло замршен п нејасан. На ст. 1. говори се о чињеницама као онштим тврђењима, а на ст. 3. у наномени нод 1) објашњава се како су : „чињеннца, Феномен, Факат и иојав" синоними изрази, и значе „свс оно гато се појављује," као што и јесте, оида нашто тумачење њено као онштег тврђења. Ово је тумачење двоструко, које не одговара једно другом, јодно је ширег а друго ужег цгосветни гдасник 1898 год.

значења. И ако се тврђењу г. нисца о чнњеници као онштем тврђењу нс може иетинитост спорити (види Наставник за 1894. св. 1. и 2.) онет за то онаквом тумачењу у ночетку јсдног школског уџбеника не може бити места. Јер кад бисмо ово нитање и дал.о иснрсдали, онда се може рећи, да јс и свака реч, као симболпчки репрезентанат појма ма о ком предмету, такође опште тврђерБе, јер она важи увек не за један већ за читаву класу једнаких нредмета. И онда одавде излази, да су и речи: кућа, књига, човок такођо општа тврђења. Па то најцосле вреди и за речи којо означавају самоједан нредмет. Јср докле су год кућа— кући, књига = књизи, човек = човску, Марко = Марку, дакле докле год ови нредмсги остају исти, дотле н њпховс рочн важе као општа тврђења. Па онет за то у почетку какве методички удешене науке не бпсмо нош.ш од оваког гледишта о значењу нојсднних речи. По томе, дакле, за нас је у овој ирилици главно то : да јс чнњеница то исто што и нојав, Факат, опо нгго се јавља. То је сгварно значење, којим свака наука огпочнње своја излагања. Тумачење чнњеиице, дакле, као оппггег тврђења је строго научно и вредност му је теоријска; њему је место у логици, на онет не у ночетку Ово што је речено о чнњоницп као онгатем тврђењу, унео је нисац из неког другог дсла; у оригнналу га нома. С тога ово греба изоставити заједно са целим другим ставом, а ту је исиравку н писац учинно у једном егземплару, који ми је послао. Међутим на место његово добро би догало баш оно, што је у оригиналу изостављено. Овде ћу навести тај нзостављени део: „У опште узета ова би дефнниција била тачна. Али кад се узме у обзир, да се свака наука осннва на извесном броју Факата, којо су научници скунили, и којс нам опи износе у својим радовнма, оида излази, да јс и ова деФиниција неиотнуна, и да би нотпунија била ова: наука је скуп Факата особснс врете". На страни 12. говорн се о човеку, кога гони неодољиви нагон да се запита „какве су то ствари што га окружују, како се изјашпавају ". Овде би боље било 8'ехрНдиег превести са : тумачити се, објашњаватн, се, па бп гласнло: „какве су то ствари што га окружавају и како се онс објагањавају". На стр. 10. всли се да везивање узрока са учином раЈја за њсга (научника) Формулу закона итд. Овде би тачније било рећи: да везивање узрока са учииом дајс му Формулу закона итд.

У другом делу „Увода" говори се о врстама наука и њиховој класиФикацији. У трећем делу прелази се на философију као науку о питањнма опгатим и заједничким за све науке, а то су: услови, иоступци, закључци и примена, њихова (тј. наука). Отуда философију чнне ове 4 дисцннлине : 1. Нсихологија. 2. Логика. 3. МетаФизика. 4. Етика са Естетиком. Напослетку у четвртом делу одмах се прелази на Философску пропедевтику, као припремну науку за философију , и као саставни део њен. Предмет њен чпне нснхологија и логика. 24