Просветни гласник

260

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

ко.шко ндеје, које су нашле у њој одјека, могу да послуже као елементи за развиће ученика. А имајући ца уму Факат, да. нн стара ни нова наша литература не могу да покажу уиетничког стварања, ово пнтање треба да одењујемо трезвено с чисто историског гледишта. Садржину старе литературе чине поглавито религиозне идеје, а оне су недовољне да задовоље све иотребе духовнс које има сувремени човек. Кад се ово питање расматра с гледишта историјског, излази, да се у литерарним производима једне историјске еиохе огледа у уметиичком облику уиутрашњи жнвот народни , заједно са свима моралннм, философским , религиозннм и политичким идејама, које су нашле земљишта у духу тога народа. А ми немамо право захтевати од наше средњевековне литературе више нешто но што може да иокаже и ма која друга лнтература. Међу духовним интересима у средњем веку религија стоји на првом месту, значење јој је било опште и с тога споменици свих култура тога времена, на дакле н литературни, носе њено обележје. И ако је сиромашна идејама у бугарској се срсдњевековиој литератури огледа унутрашњи духовнп амвот ако не свих слојева народиих а оно бар оног највишега, најразвијенијега и најобразованијега свештенства. А историја бугарске литературе, осим општих, има и једну не мање важну задаћу да покаже ученицима, како су сеисторијски развијали мисао и дух народни, у колнко се тај развитак огледа у спедиФичним литературним облидима и поједнним производима. А у нрограмима се такав задатак и иоставља историји бугарске литературе. Да би се пак тај задатак постигао, писац захтева, да се предавање овога иредмета не сведе на просто набрајање биографских, библиографских и хронолошких иодагака, него да се главна пажња сврати на изучавање самих споменика. А да би се то олакшало, тражи да се изради, као номоћна књига уз Историју и доста ироетрана Христоматија, какву ми имамо у „Примерима" г. Ст. Новаковнћа. Св. Кеу|1ер^(1а^о^1^11е, погтеИезегге, 1оте ХХХП. X« 1. (Јатчег) 1898. У првом чланку јануарске свеске Бошз Б1агс1 бави се просветиим пословима ВагЛоих-а, бив. мииистра просвете у Француској. Као и у свим чланчићима, писаним по смрти каквог државника, и овде се говори са више хвале а мање покуде. Уобичајени изрази: о иреданој и искреној служби оиштем добру, о жељама за наиредак Француске, о енергији развијеној у раду на просветном уиапређењу, итп. нису ни овде нзостали. Истина за љубан 1лап1 ипак истиче, с невешто удешеним комплиментима, конзервативност погледа Ваг<1оих-а, његово противљење принципу световности наставе, његове симпатије за класичпу културу и подцењивање сувременог васнитања. Време његовог иросветног рада, I ј Гатч1 означава као нерноду спреме и прелаза. Прави дани нросветног иреображаја настали су од Жил Ферија, после одступања Мак-Маконова. Други чланак, од ГеНх Маг1е1-а, бави се тумачењем лектире при испитима, за нроФесорат у учит. школама. Од 1892. напредак и ако није велики, ииак је нриметан. Кандидати се не упуштају више у ситие биограФске детаље: њих заиимају идеје иојединих књижевника, особине слога, јачина логнке, концизност нз-

лагања. Инак, савлађујући ту некорисну разбацаност, млади кандидати греше у другом нравцу. Њима се дају извеснн одломди да нх нротумаче и расветле, што је могуће свестраније. То сс лакше постиже ако кандидат иознаје дух и темнераменат аугоров, ако је носвећен у главне идеје и основне тежње његове, ако уме саставити аутора са сродном групом мислилаца и песника, а опет схватити његову индивидуалност. Одређени чланак тада нзлази јаснији, и радови њоговн откривају лако оно, што би се иначе тешко нашло. Него, то све не значи да треба нз ограниченог одломка извести оно, што он. не може дати тј. пронаћп делог књижевника у јодном,' често незнатном чланчићу. То је но некад и опасно. У читавом низу радова и код најсјајнијих духова има тамних места, слабих н трошних идеја, радова несавршене Форме, који су ноникли у часовима духовне слабости. Ирпмењујући и на ове иобачене књижевне радове суд основан на општем иретресу свих дела, долази се до незгоде да се уздигне и оно, чега се често и сам иисад одриче. Друга мана тиче со начина излагања. Треба, нрочитавши одређени одељак, одредити којој врсти нрипада, шта показује, какве идеје износи, како их доводн у везу н јединство, из каквих се делова састоји. Кандидати често не појме јасно ову тражњу, п с неком наивном вером у све захтеве књижевие теорнје траже у појединим комадима све облике озбнљно израђсних књижојних ироизвода. И како има много примера, да ваљани чланди, песмс, расправе ити. намерно или нехотично измичу из прописа н наредаба реторике и поетпке, сироти кандидати у извесној илузији виде у њима оно, чега никако и нема. Ннје за одобравањо ни просто парафразирање ауторовог чланка. То би значило слабом изражајношћу заменнти јаку, и нзговоритн пзвесне идеје разбијајућн у комадиће њихову чврсту органичност. Треба. да тумачење буде потпуно, предизно н довољно, јер без тога остају многе реченице нејасне. На историјским и геограФским нодацима треба се мало н задржати, дајући о њима кратка и неонходна саошнтења. Извесна тврђења треба кориговати, друга одбити, трећа примити с оградом, увек с довољно разлога. И само чнтање није увек јаспо и правилно, а ретко је кад лепо и складно. То каткад долази од страха и стидљивости, а најчешће са недовољног вежбања. Главиа је ипак ствар у смишљеној оцени прочнтаног одељка. Највећа је вештнна пронаћи битне особнне: одредити осећања ауторова и њнхову јачину, ногодити основне идеје, бележити тон исказа, леиоту стила итп. У завршетку свога чланка Маг1е1 се обраћа кандидатима, резимујући своја уиуства. Он их светује да уложе свој дар и своје знање у нроучавање одређеног комада, да не траже ништа ван онога што је ту, да нриме Корнеја и кад је благ и нежан као Расии, н Расина кад је узвишен и спор као Кориеј, да се не чуде Восијету, ако је ио некад прост и Фамилијаран, иити да се збуњују кад је и Фонтен величанствен. 11е треба нагађати, већ тумачити и остављајући на страну општи суд удубити се без иредубеђења у одређено умпе нроизводе, иезависно од других дела ауторових. Под кратким називом „ Учитељицама " уредништво К. Ре(1адо§1(Ц1е износи беседу Бепев-а, инспектора -ака-