Просветни гласник

261

дсмијс у департману Ла Маншу, говорену поводом оснивања удружења учитељица ради васпитања мале деце. Оепез иалази да ово удружење треба да пма један заједнички ндеал, и да буде једнога духа у иогледу на дисциплпну. Наставницс треба да се одликују нростотом у држању и говору, да су доброг оссћања, ваљане речи, честптих мис.ш. Њима је пеопходпа душевна чпстота, пзбегавање ћаскања п оговарања, које пеосотно прелази у клевету. Посао треба радити предано и смишљено не ограничавајући свој утпцај једино на школу, већ распростирући га и ван ње. Треба деци прибавпти п забавс п иоуке и но реметећи њихово задовољство васпитавати нх умно н морално. То се ностиже дружењом с децом, извођењем на игре, шетњама по поЛ)у, причањима у зимским ноћима итп. Морална је дужност тежа од матерпјалне, јер се за њу тражи вигае воље и спреме. Алп пред великим задатком, да се отаџбина унапреди не само но богаству и слави већ и по свести и енергији не можо се малаксати, ако еваки родољуб учини, колјјко можо за ову оишту ствар, сам, пли у друштву с другима. А. Агдпап се бави иољвџривредном наставом у основним школама. Пошто је признао велику важност ове наставе, нпсац нрелази па неке тачко нрактичног програма. Он изпоси четирн лекцнје, од којих једна треба да се бави ватром п горењем, друга особинама и важношћу воде ,' трећа ваздухом и његовим еастојцима, а четврта да разматра земљу разуме се у смислу агрикултурном. Све ове лекције треба да казују само ресултате а не и нроцесе научаог нсиитивања. За ботаннку треба такође четири лекције. Прва би била о корењу, за тим о лишКу, стаблу (и гранама) и најзад цвету и алоду. Све ово треба обрадити практично, у иривредној иримени, но заборављајући уз то још и објашњења о расалођавању биљака п одпосима његовим са плодношћу земље. Из зоологије могле би се обрадити опет четпри лекције: о варењу, дисању, крвотоку и иајзад о костима, мишмпима и нервима. Уз то треба бацнти иоглед на исхрану животиња п човека, имајући на уму практични смер ове наставо. Писац прелази даље на методу, али нема ничега важног ни новог у његовнм иогледима. Онн но излазе из круга званичнпх наредаба, нити се његова размишљања уздижу ма у чему изнад свакодневних радова У иоле бољих наставника. Тога ради прелазпмо преко њих на даље чланке. * Важио питање о борби аротив алкохолизма претреса се и овом приликом у Е. РеДадод^ие. ЈЈг КоићтоуНсћ, нгоф клинике на меднцинском Факултету у Паризу држао је о томе предавање на шестом ннтернационалном конгресу нротив алкохолизма (од 30. августа до 3. сеитембра 1897. држане су седнице конгреса). Наномињући наредбу Рамбовљеву од 8. марга 1897. год. којом је уведена настава прогив алкохолизма У лицеје, колеже, учитељске школе, внше оснонне и комуналне школе, 1)г КоиМпоуКсћ налази да је најбоље средство нротив алкохолизма васпитавање омладнне у цравцу антиалкохолном. Треба депп, у иоучнпм лекцијама иродставнти зла дејства што их алкохол

производи на органима за варење, дисање и крвоток , и његов нссрећан утнцај на свест и осећајност. Треба им разјаснити да без алкохолних пића здравље иостаје боље н организам јачи и снажнији. Од физиолошких иојава треба прећи на моралне, и објаснити деци моралан пад који чека иијанице, убиства н самоубиотва у пијанству, крађе, нанаде, престуие... све што пијанство или ствара или потпомаже. У старијим школама добро је говорити о наолеђу пијанства, о разорљивом утицају на нервни систем, о слабости карактера н иропадању вољо, о ниским осећањима што их пијанство изазива. Пајзад није ногрошно говорити и о економној страни овог питања, о осиромашоњу иородице пијанчеве, о нропадању деце његове. Све то ипак нпје довољио. Савети могу бити најбољи, али без практичног примера не могу много утицати. Учитељ треба да животом својим потврди рочи и васпитавајући децу, да претходно себе васнита. Тада се може веровати у успех, јер млађи, но нагону имитације, а често из љубави према васнитачима, иримају њихов живот за образац своме владању. Уз то, треба деци стварати прилике за игру, нзлете, весеље. То ће заменити надражаје што их пиће изазива, и дати здраво расположење. Додајте томе и стварање друштва за умереност у самом дечјем кругу, навикавање деце да собом владају, на јо питање о борби против алкохолизма бар донекле приведено крају. * У чланку „ гиколске колоније" бави се Ји1еб СагИег лепим обичајем да се варошка деца шаљу за време одмора у села. Напомињући како је тај обичај добро нзведен у Енглеској, писац се задржава на Брислу и даје нам неколико инторесних података о тој ствари. Деца се примају само ако су уписапа у ма коју школу, ако немају мање од девет ни внше од дванаест година, ако нису слаба, н ако нису у току године већ слата у колонију. Доца треба у моменту одласка да су. просто а топло одевена, да носе собом у ђачко.ј торбици нотребне ствари и да се повинују наредбама старијих. Правила којих се друштво држи ова су: 1). Деца се шаљу у породице моралне и чисте. 2). Деца ћо становати у нарочитим собама. 3). Деца ће имати надзор у погледу' чистоте п владања. 4). Домаћин ће показивати деци ручни рад, а женска ће се учити домазлуку. 5). Деци ћо се давати: доручак у 7 ч. у јутру, ручак у подне, ужнна у 4 ч. и вечера у 7 ч. 6). Деца ће чистити своју обућу; фикс дају домаћини а четко друштво. 7). оа свако дете нлаћа се по 5 дин. од нонедељника у јутру до суботе у вече. 8). Уиравигељка колонпје и њене помоћнице пмају ирава да у свако доба долазо у иоједине куће п врше ј надзор над домаћиновим старањем за храну дечју. У случају незадовољства деца се изводе пз таких кућа без накнаде домаћину, сем илаћања до дана бављења дечјег. Друштво // Оеипге <1и (хгапп Агг, које се стара за бнрање колоннја, одређивање унравптељица, одлазак п иовратак деце има своју уираву, од 28 чланова. Деца со одређују у сиоразуму са школскни властима а у