Просветни гласник

228

наукл

и нлстлва

VI. Прочнтано је пнсмо г. мкнистра иросвете и црквених послова, од 23. марта, 1898. г. ПБр. 5793, еојим Савету шаље на надлежан рад ннсмо г. Светислава Здравковића, проФесора крушевачке гимназије, којим пита о нрегледу његове „Ботанике". По овоме Савет је одлучио, да се иочека на

реФерат још једног реФерента, пошто је један исти већ поднео. VII. По предлогу нредседника одбора за ревизију дртанака, веџбанака, прописа и пропнсница Савет је одлучио, да у иети одбор уђе као чдан и г. Дим. Путниковић, учнтељ. С тим је састанак закључен.

НАУКА И НАСТАВА

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ у Гр^а и Рим,љана I Приетуд. II Дечје и гимнастичке игре у старих културних народа. III Физичко васпитавање у Грка - у Спарти и Атини. IV Гимназије и Палестре; хармонијско васпитавање — Платон и Аристотед. V Врсте забавних и гимнастичких игара у Грчкој. VI Олимпијске игре. VI Физичко васпитавање у Римљана; забавне, гимнастичке и војничке игре. VIII Циркусне и гладиаторске игре у Риму. (свршетдк) VIII Римљапи су, као и Грци, имали своје велике и свечане народне игре (1'исН рићНс1), које је у извесне Дане у години држава приређивала за народ, а које, као н грчке иародне игре, беху везане за мите предисторијскога доба. Оне су у прво доба биле саставни део римскога култа, који је опет био нераздвојан од државнога живота; но у доцније доба скоро сасвим изгубише религијски карактер и носташе световне забаве. Али се но важности никад не могоше успети на ону 1:исину, на којој су биле велпке народне игре у Грчкој. Свечане игре биле су у Гиму омиљене још и у најстарије доба његове историје; још их је основач Гима, Гомул, приређивао у славу бога Конза (Сопвив), а сасгојале су се у ирнношењу жртава и у тркама на коњима и колима. За време таквих игара, као што прича вели, извршили су Гимљани позиату отмицу Сабињанака. Игре су приређиване на месту, које је доцнпје пазвано Марсово иоље (Сатрпв МагШа). То је била пространа равница ван вароши, на којој су држана војничка вежбања, и на којој су у доцније доба нодигнуте огромне монументалне зграде за циркусе, амФитеатре, купатила, храмове и друге јавне грађевине. У прво доба бнле су то тгросте тркачке игре, које су се. н брзо свршавале. С већом сјајношћу и свечаношћу отиочео их је иразновати

Тарквииије Приск после срећне победе над Латинима. А у доцније време, а нарочито у доба царева, празиОване су по више дана (до 15) с таквом сјајношћу и раскошношћу, каквој се ие може наћп примера ни у којег другог народа. Гпмљани су народ, који је жудно волео игре и забаве. Владаоци су честим приређивањем игара текли љубав светине и добијали све више у наклопости њеној, што су игре биле сјајније и раскошније. У томе су се нарочито одликовали Август, Калигула, Нерон и Весназијаи. Њих су нриређивали и они виши чиновници, којн су жуделн за конзулским или преторским звањем — да би се омилили народу. Често је иосле игара дават велики обед у славу богова, приређивано је чашћење н дељење поклона светини, отвараве бесилатннх купатила, раздавање носластица, воћа итд. На приређивање игара трошене су грдне суме новаца. Пгралиште (циркус) било је за масу зборно место, народни дом, храм и циљ свпју њених жеља. Влада државна, која се имала да брине о уредном дељењу хране великој множини гладне светине римске, морала је водити бригу и о трошковима око ириређивања игара за њено задовољство.') Пролетаријат у Гиму био је сила, о којој се морало водити рачуна. „Две су ствари непрестано занимале светину: хлеб и игре ", — вели Јувенал. Уз сјајност п раскошност игара расла је и народна пожуда за њима, која је окарактерисана оним нознатим захтевом гладне и беспослене светине: „рапет е! сп-сепзев!"... На тај начин посташе свечане игрб врло важа ,н Фактор у државном и иародиом животу римском. И, док..1е су у раније доба такве игре приређпване у еанредним приликама, у данима опасности по отаџбину да би се приношењем жртава богови умилостивили, или у данима велике радости ') Врој сиромашних гра^ана у Риму, које је држава морада храиити, нарастао је иод Цезаром иа 320.000.