Просветни гласник

229

и срсће за народ и државу, — дотле је доцннје, од 4. века нрс Хр., охночсто нразновање сталних годншњнх игара, за које су билн одређени нарочити дани у години и које су називане велике ргшске шре (1исН Еотат тацш). Такве су биле: 1*11(11 АроШпагеа, у славу бога Аполона; I. Сарг1оИпг, у славу Јупитера; I. готат, иатрицијска светковина; I. р1е1ејг, у сномен негдашњег нзмирења патриција и плсбеја; I. Сегипен, I. заеси1агез итд. Календар римских нразника садржаваоје седам таквих годишњих игара, које су укупно трајале 66 дана. Но доцнпје је број даиа за њпх повећан; тако, у доба Марка Аврелија, одређено је било за велпке игре 135 дана, а у половини четвртога века 175. Њпх је приређивала држава, водсћи брнгу н трошкове о њима.') Али су много раскошније биле опе игре, што су их поједини цареви и војсковође римске приређнвали у ванрединм приликама и триумФима својим. Светковина, коју је Тит нриредио приликом освећења амФитеатра, трајала је 100 дана; а Трајанова светковина, после освојења Дакије, иразпована је 123 дана! Суме, утрошене на њих, огромие су. Од игара, нрпређиваннх нриликом велнких светковина, разликоване су по начнну и месту нзвођења три главне врсте: циркусне игре (1. сћтеизез), гладиаторске (1. §1асПа1огп) и аозоришне (1. зсенЈсл). Циркусне игрс држане су у циркусима, нарочнтозањих подешенпм зградама, с огромннм бројем седишта за гледаоце, а обухватале су утакмпце у: тркама на колима (снгзнз), гимнастнчким играма (сегћинеп дутшсшп), рнтерским и дечјим турнприма (1ис1из Тгојае), пешачкнм п коњнчкпм тркама (рнцпа ресЈее^гЈв е! есЈиезЈпв). Гладиаторске су нгре нмале такође своје засебне зграде, амфитеатре, а састојале су се у борбама оштрим оружјем између нарочито спремаипх бораца •— гладиатора. У амФитеатрима су приређиване и борбе гладиатора са зверовнма, или н између самих зверова (тепаНо), као и поморске битке (нашпасШа). 2 ) ') По једном изиештају из 51. год. ио Хр. нотрошено је те године на I. гошаш 206.000 дин.. на 1. р1е1>еј1 102.000 на I. ароШпагез 102.000 и на ново установл,ење Августинске игре 2720; а колики су биди додаци чпновницима око нриређивања њихових, није у извештају показано. Ј ) Римски амФитеатр био је тако подешен, да се у њ могла напустити велика количина воде и приредити борбе између крокодила, нилских коња и морских ааеа, као и приређивати нредставе историјских иоморских битака, у којима је учествовало по тридесет и више лађа.

У цлркусима н амфптеагрнма наузе пзмеђу појединих пгара и бораба иснуњаване су нредставама мађионика, еквилпбриста, онсенара и других ,комендијаша". Отаџбииа ових онсенара п вратолома с хнтрим и гипким телом као да је била доња Италија и Грчка. Грци, пак, били су ученици египатских и индијскнх мајстора. Позорншне игре римске стоје цајближе модерном укусу. За њих су нодизане најпре лаке, дрвене бине, а доцније су нарочито зпдане у великнм размерима. У њима су нредстављане разне врсте драма: трагедије, комедије, лакрдије н балети, а нису оскудевале нн невачке сцене, уз нратњу музике. Матернјал за драме узимат је већином из грчког витешког доба, нли и из римске историје, а нредстављани су и грчки, нрерађени или н оригинални комади (Евринид). Публика је нарочито волела сцене, у којима се појављују на бини вслике масе, битке, стр.ане животиње и прнзори који јаче узбуђују. 1 ) Већи део дана, одређенпх за редовне годпшњс светковпне, бно је заузет разним позоришппм представама; али је остали број дана, када су држане цнркусне и гладиаторске игре, ипак сматрап као главнп део свечаностп. Тако, од 175 дана, одређених у години за редовне игре око половине четвртога века, било је намењено: на позоришне игре 101 дан, на циркусне 64 дана, а на гладнагорске 10. О свима овим играма, о прппремама за њнх, о украшавању јавних места, о надзору над редом, брннули су се едили. Позорншне представе приређнвалп су обпчно варошкп претори: држава за њих нпје нодносила трошкове. Циркусне п гладиаторске нгре иостале су биле нераздвојие од жпвота Гимљана; оие су их пра') Први је Но.чпеј озидао позориште на Марсовом иољу за 40.000 гледалаца. Простор за седишта био је велики амФитеатрални нолукруг. Његов део до бине, на-.ван огс1ш1га (којн је код Грка био одређен за музнку, невање и играње хора), аиао је седишта за сенаторе. весталине и почасно место .за иреторе, а иза њих били су рсдови за ритере, а после и за осталу иублнку. Правоугаона бипа била је од орхестра одељена зидом. Бина је имала и нарочитих сарава (Огећтазсћте), које су служиле за изненадне иојаве богова на бинп; отуда је иостала изрека: Пеив ех тасМпа. Пристуи је имао сваки слободан грађанин, женскиње и деда, само су робови били изузети. На иредставе се улазило с нарочитпм улазницама (1еббега) с нумером места. Представе су почињале често још раио изјутра. Знак доиадања оио је иљескање (арр1аиб). Глумци су одликовапи венцпма од свежа цвећа, доцније металним сребрпим и позлаћепим венцем (согоПапа). Знаци недопадања беху: звиждање и шшптање (бШПив), лупа и хука (1'гетШб). А магистрати, који су иредседавали представама, имали су ирава да иоједине неуредне глумце казне бојем, иа још за време саме иредставе.