Просветни гласник

230

НАУКА II НАСХАВА

тиде н по да.шим колонијама њиховим; без циркуса ц амФитеатра пе могоше Римљаии бити не само у Риму и другим варошима у Итадији, већ ни у Ралији, Шпанији, аФриканским и азиским насеобинама својим. С тога ћемо о њима опширније говоритн. Циркуснс игрс би .1С су најважније п најоми.веиије игре римске. Назване су тако но циркусима. 1 ) у којима су приређиваие. То су у прво време бнла проста, равна п отворена места овалнога облика, са стазом за трке на коњпма и коЈима; а доцније су ради њих подизане огромне грађевине, од којпх се и данас находе остаци. Рим је имао у доцније доба неколико великих циркуса, од којих су чувенији били: Циркус Максимус, Ц. Флалшнијсв, Ц. Нсршов, Ц. Иаракалин и Ц. Хадрианов. Најстарија п највећа грађевина за циркуспе нгре била је у Риму (Лгки$ УГахппиз. То је најпре била уравњена иовршпна, око које су нодигнута месга за гледаоце од греда и дасака — у облику грчког хииодрома; но иосле неког пожара саграђен је од камена. Доцније јс нрошириван, дограђиван и уленшаван, а нарочито под царевима. Јулије Цезар ироширно га је за 150.000 гледалаца. — По Дионисију из Халикарнаса, којн је од оснивања царства. 22 године живео у Риму, Цнркус Максимус нмао је тада у дужини 3 п по стадије (650 мет.), а у ширини 4 илетрона (125 м.). У време Нероново иовећаи је на 250.000 места, а у 4 веку по Хр. умножен му је број седишта на 385.000 ! Одпста, огромна цифра, која много боље него ишта друго казује пожуду н страсност римских грађана за циркусне игре!... Равна иовршнна елпптпчког облпка (агепа), носута нсском и памењена играма и тркама, била је окружена троспратним галеријама, нодигпутим на сводовима, које су се уздизале степенасто са седиштима за гледаоце, с нарочитим ложама и местима за царску породицу, за магистрате и сенаторе, за нонтпФнка п весталине, за ритере и остале грађапе рпмске. Зграда је споља бнла украшена луцима н стубовима. На једној страни находило се нарочито одељење за кола и коње пријављених утакмичара. Дун; већега пречника иа аренп поднгнут је био онизак зид, врша (6 стоиа висок и 20 ст. широк), око којега су вршеие трке. Па крајевнма његовим уздизалн су се ишарани н нозлаћени стубови конусног облика, који обележаваху бакву 1 ) Г1о имену богиње Сггсе (грч. Кггке), кћери Хелиоса и Перзе, а унуке Океанове, која је становала иа некон острву далекога Запада, у иалати, коју су чували снажни вурјади и лаФови.

н мету тркачку. Се.ч тога, као главнн украс тога знда, стајали су високи обелисци, од којих је један (77 стопа висок) поставио Август, а други (122 стопе) Константин,') а норед њих разне статуе, малп храмови, сгубови, троФеји и др. Около циркуса уздизале су се аркаде, у којима је било дућанчића с разним ситницама, н у којима се могло видетп разноликога света, врача, мађиопика н др. 0 Циркусу Максиму вели Плиније Млађи: „То је простор достојан народности која је свет освојида, п вредно га је видети, кодико ради нредстава које се у њему прпрсђују, толико и ради њега самога...-" Циркусне су игре отпочињале обично ујутру. Масе света долазнде су још преко ноћ, да би боље месго заузеле. Играма је претходила свечана литија (ротра), која је нолазида од капитола н, нреко свечано окићеиог Форума, кретада се к цнркусу, нредвођена приређнвачем игара (претором или конзулом), којп је, окићсн падмовим венцем, стајао на триумФалннм колнма, праћен ритерима п пратњом, сднчном триумФаторским спроводима. Нанред су ншле гомиде дечака пешке н на кодима, за њима кола и коњп одређенн за трке, на борци н атлети којн ће суделовати у утакмицама, а иотом играчи н певачн у три одељења (деца, младићи и људи), праћени музиком. За овима се кретао жртвенички спровод: у њему су најпре деца носила кадионице, из којих се дизао дим прпјатнога мириса; за њима је ношено сребрно п златно посуђе, посвећено на службу релнгнјп; вођене су п жртвене животиње, окићене н покрнвене богато пзвезеним покривачима; завршетак су чннпли кнповн богова, с емблемима који су им припадалп, ношенп на нарочито окпћенпм носилима нли скупоценим колима, која су вукли државни коњи или слонови, иди п прнпитомљени лаФови, а уз пратњу свештеника у дугачкој, белој или пурпуром опшивеној одећи, међу којима није изостајао ни нонтифик (РопШех Махшиз). Од времена Цезарова ношене су у лптији и статуе чланова вдадалачке породице. Уз литију обично се кретаху грдне масе света. Но додаску дитије у Цнркус, нре свега су ириношене жртве боговима, чије су кинове остављади у одтаре нкапедена средњем аренском зиду. За тим су отночињате утакмице у играма. Почетак су чиниле трке на колима, које су биле најважније у циркусном програму. Оне су код Римљана биле вазда јако омиљене, и осташе њнхова најмидија забава све дотде, док им осећаје не затупише крваве гладиаторске борбе. ') Нрви данас стоји. на РЈагиа (1е1 Рори1о, а другп краси Латерански илад у Риму.