Просветни гласник

НАУКА И I

НАОТАВА

231

оа трке су узимани ваљани, добро дресирани коњи; запрезали су их обично по 2 или 4 напоредо (ретко 3 или вшие); а теради су их вешти џокеји (јоскеув). Под Нероном и Хелиогабалом запрезане су и камиле и слонови. Утакмичари су дељени најпре у 4 групе, доцније у 10 до 12, а у доба Пероново било је и по 24 трке. Из одељења, одређеног за смештај кола и коња, утакмичари су издетали кроз 12 двокрилних врата, која су се на дати знак отварала у један мах. У свакој нојединој трци оптрчавало се по 7 пута тркачком стазом око средњега зида у арени, а тркачи су живо праћени узвицима и жељама гледалаца и заинтересованих опклађивача, — страсне су опкладе бпле јако развијене. Утакмичарп су се разликовали по боји одела кола и коњске опреме: најпре на беле и црвене, после на плаве и зелене, најносле на златне и пурпурпе. И иарод је својим симиатијама био подељен по боји тркача па партије, које су се често непријатељски предусретале, пренашајући борбу и на улице. Заузетост за утакмице најбоље карактеришу ове речи Јувеналове: „ Кад Зелени не победе, варош је тога дана тако ожалошћена и убијена, као онда, кад су конзули претрпили пораз код Канеје"... Бешти тркачи обасипани су богатим наградама, које су допирале и до 40 хиљада сестераца (око 10 хиљада динара). А Калигула је свом љубимцу Еутиху послао нокдон од 2 милиона сестераца. Имепа победитеља објављивана су у варошн свечаним начином* а поједина су и у камену урезивана. У последње доба републике, а нарочнто за време царства, учествоваху у тркама и ритери и сенатори, па и сами цареви: Калигула, Нерон. Вителије, Комод, Каракала и Хелиогабал. Нерон је тркао у боји зелених, по арени носутој место песка бакарним зеленилом... Сем трке на колима било је утакмица и у јахачким тркама. Оне су се састојале или у простој утакмици у брзини, или у волтижерскпм продукцијама на једном или впше коња. После њих биле су на реду утакмице у гимнастичким играма, које су се састојале у рвању, песничању, бацању диска, трчању итд. Оне су уведене по угледању на Грке (од 186. г. пре Хр.); али ннгда ннсу ностале тако омиљене, као трке на колима и коњима. У њима су се такмичили атлети већином грчкога порекла, и то обично наги, опасани само прегачом. За време гимнастичких утакмица весталпне, као и девојке п жене отменијих породица, остављаде су циркус. Нерон, страено одан играма, нз накдоностп према грчким обичајнма н уређењима основао је нарочито позорпште за игре, назване Шгопез, које су се састојаде у просветни гдасник 1898 год.

гимнастичким, витешким и музичким утакмицама а празноване су сваке нете године. Но оне, но свој нрилици, нису биде дуга века. Још у доба репубдике приређиване су у циркусима и војничке игре и иривидне борое, којо су нзвршивали млади грађани римски и ритери, а у време царева и чптава војна одељења. Јако су биле допадљиве и дечје, тако зване Тројанске игре, у којима су суделовала деца из отмених и сенаторских породица римских, у разним одељењима на коњима, и у сјајној и богатој опреми. Од Августова доба цареви су их често приређивали, а у њима су суделовади и царски принчеви. Докде су се у раније доба на јавнпм играма такмичили младићи и грађани римски, који су се тога ради иарочито вежбали у гимнастичким играма и тркама колским и коњичким, дотде су јавпе утакмице у доциије доба прешде у руке занатски спреманих атлета. Први се атлети иојавише у Риму 186. г. пре Хр., као најмљеници из Атине, затим при трпумФима Суле и Цезара, па и у другим свечаним приликама. Потпуно занатска атлетика јавља се почетком римских царева, када је атлетских друштава било не само у Риму, иего и у свакој већој вароши римској. Од тада су и атлетске борбе иостајале све чешће и омиљеније. Награде п почасни знаци давати су победитељима у изобиљу. У доба царева, када осећаји Римљана беху заступљени прекомерним уживањима и свагдашњим забавама, не могаху их више задовољавати обичне, позоришне II циркусне игре, већ тражаху задовољства у крвавим борбама људи и зверова. Тада добише највећу важност сурове гладиаторске игре и дивљачке борбе зверова, које интересоваху римску светину много јаче, него ма какве друге игре. У доба републике Форум је био обично место за такве представе. Доцније су за њих подизане нарочите зграде — амфитеатри (од грч. аиуи&багдоу). То су биле огромне зидане зграде елиптичнога облика, без крова, с ареном у средини. По обдику, по степенастим седшптима и улазпма, амФитеатри су биди слични циркусима. За заштиту од супца и кише, над седиштима разастираао је огромно платно. За бољу предохрану од зверова, арену је окружавао зпд с гвозденом решетком. Први већи амФитеатор подигао је Цезар 46. год. пре Хр. Доцније их је било и у свима већим варошима римскога царства у Италији, Галији, Шнаиији, Африци и Азији. Од њих се н данас на многим местима находе развалине. Али је највећи и најведичанственијн био у Риму амФитеатор Р1атапит, који је отпочео градити Веспазијан а довршно његов син Тит. Тај је амФитеатор са својих 31