Просветни гласник

301

гдедности, па понајлак и у апетрактнијим стварима. | Од иесамосталних у мишљењу баш ће увек најпре тражити суд о узрочности, о разлогу, зашто је што онако како је, а како би било кад би били други услови. Ученика мање одрешитога на језжу учитељ ће чешће питати у прпдикама где треба више говорити, и то у почетку више онда кад се у гдавноме понављају туђе речи (декдамације, у историји, читаначки чданци), па где се више носебних исказа скупљају у једну цедину (у земљопису, јестаственици итд.), па, најзад, где! мора сам и да смисли што и то да искаже у дужем говору (у рачуну, граматици, природним наукама). Обичније дечје грешке у ђака са живљим темпераментом неће учитељ узимати сувише озбиљно, ади ће се трудити да их сведе на најмању меру, и да и у н>их пробуди осећање озбиљности; нанротив, и о обичнијим ногрешкама у деце мирне и тихе нарави, мора у свакој нрилици водити озбиљнија рачуна, јер се оне не дешавају без дубљих узрока. Децу неодлучну и у оиште слабе воље учитељ ће гледати да навикне на бржу одлучност и истрајност у предузећима, а децу сувише брзу и иреку у одлучивању, и тврдоглаву у извођењу својих намишљаја, привикаваће да се оддучују с иромишљањем и да се тврдогдавост сведе на јуначку издржљивост у тешким пословима. Ђаке лене и немарљиве гдедаће разним васпитним средствима, често задржавајући их и после часова у школи, да провредни и да их свикне марљивости, а сувише ревносне и претерано марљиве према књизи да умери толико, да им претерано умно занимање не буде од штете тедесноме здрављу и правилном можданом развићу. Децу неиослушну привикаваће посдушности, безобразну — образностп, лажљиву — истинитости, иритворну — искрености, оиору охолу — скромности итд., итд. У деце без милосрђа и религијских осеКања гледаће учитељ да пробуди чуство саосећања и милосрђа и осећање богопоштовања. Децу, пак, чији су и разум и вера потавнеди у мраку грубе иразновере, гледаће да изведе на пут истине и на иут правога хришћанства. У ђака неосетљивих ирема складности, реду, чистоти и савршенству, гледаће разуман учитељ да пробуди естетичко чувство, да пробуди осећање за природне и вештачке лепоте, за хармонију боја, за размеру, правилан обдик, деп покрег, скдад у звуцима итд. Ето, на тај се начин труди народна основна шкода да свој тежак задатак изврши што потпу-

није и што правилније, те да у њој свака добра особина дечја нађе достојне неге а свака рђава да се спречи у развоју, и на њено место да се усади друга, добра. 7. Завршетак овога чланчића нека буде посвећен питању о класификациуи дечјих индивидуалности. Дечје индивидуалности показују највећу разноликост. Свако је дете друкче индивидуалности. Као што нема на свету ни два листа потпуно једнака, нити их може бити, јер ни услови у којима посгају никад не могу бити апсолутно једнаки, исто тако нема ни два човека, па ни два детета потпуно једпака, иити их може битп. Та непрегледна разноликост дечјих индивидуалности чини огромне тешкоће прн класиФиковању њину. Више светских педагога (Еоменски, Шварц, Хербарт и др.) иокушавади. су да изведу ноделу дечјих индивидуалности, али се још није пашао нрави педагошки Л.ине. Од свих нокушаја, као да је кдасиФикација Коменскога најподеснија. Она се надази у XII глави „Велике Дидактике", у одељцима 18 до 25. Ево како он разрађује то питање: Овде је ирилика да се штогод рекне о разноликости способности (у омладине), а то је, да су једни бистри а други туии , једни меки и ирилагодљиви а други крути и неиоиустљиви, једни да чезну за науком а други да су више иредани механичким вештинама. И из ове три групе двоструких способности излази шестострука смеша природних дарова. На прво место додазе бистри, који жуде за учењем, који су иодесни за васиитање. Они су за учење најсиособнији. За ове не треба нншта више, но да им се само даје храна мудрости, па ће порасти (духом) самн, као каква пдеменита биљка. Само је за њих потребна обазривост у томе, да се не пусте да иренагде, те да од тога пре времена не мадакшу и не увену. Други су истина бистри али сиори, а уз то су ирилагодљиви. Ови треба само да се побуђују на рад. Трећи су бистри и жудни учења, али уиорни и тврдоглави. Ове обично мрзеу школи и најчешће се дигну руке од њих; али ипак од њих често нзлазе највећи људи, само кад се с њима постуна као што треба, Такав један пример пмамо у прнчи о Темистоклу, великом атинском војсковођи^^саа^. рога доба. Као младић био је он дивљач Да мује учитељ једном рекао: Дете, од^бедгећг^ бити обичан човек; у теби ће добити држава-или