Просветни гласник

302

НАУКА

И НАСТАВА

велико благо иди грдно зло). Кад би се додније когод зачудио како му се изменила нарав, он је обичпо одговарао: „Од дивљачних ждребада излазе најбољи коњи, само кад се с њима поступа како ваља". То се десило баш са БуцеФалом Александра Великога. Кад је Александар видео, да је његов отац Филип хтео да шкартира овога беснога коња, који није трпео ни једнога јахача на себи, рекао је: Каквога коња хоће да упропасте ови људи, што због своје невештине не умеју с њиме да поступају! И пошто је он узјахао истог коња и невероватном вештином стао њиме управљати, дотерао га је тако за јахање, да је доцније увек на њему јахао Александар, нити би се на целој земљи могао наћи достојнији коњ за овако великога господара. Причајући ову приповетку Плу■гарх напомиње: Овај нас коњ опомиње на то, како многе даровите главе пропадају кривицом својих учитеља, који од коња граде магарце, што не умеју да управљају отвореннм и слободним људима. Четврти су услужни и у исто време жудни учења али су сиори, троми и незграани. Они могу ићи по стопама оних који су пред њима. А, да би они то могли, морамо се спустити к њиховој слабости, па ништа тешко на њих не товарити, ништа претерано од њих не тражити, но бити с њима љупки и стрпељиви, потпомагати их, снажити и уздизати их, те да не клону духом. Бива да такви доцније доспу до мете, али зато, опет, дуже и истрају, онако као и доцно воће. И, као што се у олову теж.е гради отисак од печата, али зато дуже издржи, тако су и ови већином способнији за живот од оних даровитих, а што једанпут схвате то лако не заборакљају. С тога не треба ове никако гонити из школе. На пето место долазе оии који су слабоумни а иоред тога још и немарљиви и лени. Но и они се могу поправити, само ако нису у исто време и тврдоглави. За то треба много памети и стрпљења. На последње, шесто, место долазе они који су тсве туии , а уз то су још и зле и оааке нарави; они обично пропадају. Али, пошто се поуздано зна, да се у природи сваком злу може наћи лека, и да се бесплодна дрвета могу згодним нресађивањем претворити у плодоносна, онда се и овде не сме очајавати, већ треба гледати да се бар она тврдоглавост потискује и отклања. Тек ако и с тим иикако не иде треба дићи руке од увијеног и чворноватог дрвета, од којега је узалуд надати се, да ће се моћи кип Меркуров изрезаЉ. Сушну земљу — вели Катон — не треба обделавати, не треба .је се ни дотаћи. Но опет такав, који би толико

био ван света, једва ће се наћи у хиљади један, што је нарочити доказ о доброти божјој. На овај начин је велики Комепски класификовао дечје индивидуалности. Као што се може лако видети, и ова је класиФикација, и ако најбоља, и сувише општа и непотпуна, да бисмо је могли употребити као осповицу при вођењу забележака о ђачкој идивндуалности у основној школи. У другом једном чланку покушаће се, да се иокаже на основи биолошкој и психолошкој, шта се све може проучавати на ђацима а шта и како од тога опет бележити, и без нарочите класиФикације ђачких индивидуалности. Сретен М. Аци1. ироф.

ПРВЕ ГОДИНЕ ЖИВОТА НАШИХ ГИМНАЗИЈА Да би се могло знати какав је и колики нанредак учињен у нашој средњешколској настави, добро би било поредити бар по деценијама ноједина иредавања и лекције из појединих иредмета, па их сравнити са данашњим лекдијама. У том погледу намеран сам да изнесем неколико лекција из 1889—40 шк. г., те да. видИмо какве су лекције онда биле и шта су ученици учили у гимназијама. Али пре но што би пришао том послу да у две или три црте изнесем развој гимназија иаших од њихног иостанка у Србији до 1840. Још 1830. I'. ДимитриЈе Исаиловић био је отворио у Београду , Вишу Школу" којој је био задатак да даде деци ону спрему, коју су на страни давале ниже средње школе. У овој Вншој Школи предавано је више нредмета, али је више ради образовања синова кнежевих. Поред младих кнежевих сииова у овој школи било је још тринаесторо деце нрве године. Друге године било је свега 22 ученика у два разреда. Наставни предмети ове школе бнли су: „Србска Синтакса или слогочиненије", „Србска Граматика", „Антропологиа или наука о човеку", „Обшче земљописаније". „Всемириа Историја", Њемачко читање и писање", „Јестаствена Историја" и Наука Чистителна". Свега дакле осам иредмета. 1833. године настава је проширена у Вишој Школи, те је додата „Физика, Психологија Емпирическа, Њемачка Граматика до спрезања глагола и Латинско читање". На латински језик доста је обраћена пажња. Управо највише се и учио, јер је упражњаван сваки дан и два пут преко недеље писање. 1833. у месецу новембру већ је било три разреда са 32 ученика, а