Просветни гласник

НАТКА И

НАСТАВА

303

у априлу 1834. ова је школа премештеиа из Београда у Крагујевац. Ову шволску 1833.|34. годину свршило је 34 ученика и то по оценама 12 ученика „превосходни", 20 В прве класе", а 2 „друге кдасе". Ове школске године предавани су у овој школи ови предмети: „1. Њемацка Граматика продуженије сдовосо„чиненија (синтаксе). 2. Штид србски писмена со. чиненија у дружевном животу нуждна. 3. Чисде,ница, аритметика. 4. Всемирна и Србска Историја. „5. Земљописаније. 6. Етика, Правоученије, обшча , поњатнја о праву и неким гражданским законима ,ио наособ. 7. Државоученије, Статистика, Европа „и Азија во опшче. 8. Душесдовије, психодогија. „9. Јестаственица, Фнзика. Басносдовије, Митодо„гија, нродуженије древио Богова језически како „на сербском тако и њемачком језику". Између остадих предмета, који су први нут нредавани у овој шкоди додази и Историја Срнског Народа, која је заједно предавана са Општом Исторнјом. Ади у којем су обиму предавани [онн предмети ништа не знам. Доста то, да и сам извештај од председника комисије веди: „Нредмети, који им се предају, врдо су важни и за одрасле мдадиће и доста потешки". Ади кад је дошао за попечитеља просвете Димитрнје Давидовић, науми, да се ова Биша Шкода преуреди и да се снабде са бољим и јачим наставним снагама. И преддожи кнезу Мидошу Фебруара 1835. год. „да се одобри устројеније Државне Гимназијадне и Академическешкоде. Кнез усвоји преддог и већ 5. марта исте године Давидовић поднесе Државном Савету писмени реФерат за добављање и иостављање „провинциадног директора", и проФесора „виших иаука". Ево како гдаси тај реФерат: „Преддаже Попечитељ Просвештенија да се „ировинциални директор постави, да се учитељи „нормални државни школа и проФесор за хумани„алну набаве, у ким смотренију пменуе гдикоја за „то способна лица: за проФесоре пак ФилосоФне, „Православија и военне школе доцние, кад време „буде, даће свое предложеније. „По преддоженима ГеФорматима моимаиод № „41,78 и 76., како воспосљедује височајше одо„брение, да се устроенија Државни нормални, и „Гимназијални илп Академически шкода заведу, „треба ће нам одма постаратн се за учитеље, у ко„јој смо струци најоскуднији. Понечитељство Про„свештенија, да би дошло до те цјели, како би „на свое време сва места са учитељима иснунити „могдо надази за добро, да се још од сад одреди „један провинциални директор, кои би сам проПРОСВЕТНК ГЛАСНИК 1898 год.

„шавши све данас наодеће се Србске школе, и „нзвидевши качества у науци и у поведепију учи„теља, у исто време стање и качества ученика, „донео од свију тачноописаније, најначе од учи„теља, а даби, у сдучају неподпуног чисда позив „за остаде учинити могдо. „Том нриликом могло би Попечитељство ви„дети и число деце способне за гимназијалне науке, „ако иј има илн дарове деце и стање њихови ро„дитеља, како би кад време буде, Правптељство „њи принудити могдо, да у више шкоде, по обсто„јатељствима њиним или о своме или о државном „трошку дођу. Што се за тог провинцналног ди„рекгора тиче, овде у Отечеству за сад пема другог, „који би се на то звание одредити могао, кромје „Г.г. или Георгија Зорића, или Атанасија Теодо„ровпћа, високославни Државни Совјсг нека пре„стави Њиховом Височанству наименованија ради „једног. — Што се Гимназије иди Академије тиче „дирекгор гимназиадни н ректор Академије може „бпти г. Димитрнје Исаидовић. ПроФесора пак нма „за граматикадне, и способни су: Петар Гадовано„вић н Глигорије Новаковић. За хуманиалну једну „класу треба ће нам сад одма један о Ђурђеву-дне; „јербо деце већ имамо за ту шкоду нриправне. „Попечитељство иреддаже за таковога г. Исидора „Стојановића из Иеште, и умољава инострани дједа „Нопечитељство, да га час ире на тај конац по„зове, изјавивши му плату, која је 350 тадпра го„дишње. К тому, може бити да ће му и на тро„шак требати, за исплатити кое какове дугове „своје онамо, или на путни трошак довде. У том „призренију нека исто Попечитељство благо ра„суди, како ће га кредитирати" итд. Најпосле у априлу 1835. год. Виша Школа би претворена у Гимназију у четири разреда са два гимназијална одељења", „старије кдасе јуности" п „мдађе класе јуности". И одмах за проФесоре старије класе постављени су Атанасије Теодоровнћ и Исидор Стојановић, а за нрви и други разред („млађе кдасе") Петар Гадовановић и Глигорије Новаковић. Сваки од ових наставника новоосноваие гимназије имао је и нарочите предмете, које је предавао. У „старијој класи јуности", у трећем и четвртом разреду нредаваии су ови предмети: и то Атанасије Теодоровић: Физику, Математическо Земљописаније, Нраво-природно, Всемнрну Исгорију, Душесловнје по искуству (нснходогију емпирическу), Логику иди науку здравог мншљења, Етнку иди правоучитедну иауку и Адгебру. Исидор СтојановиК са титулом „иредаватељ реторике и појетике" предавао је: Иојетику или науку појезије, Археологију римску, Геторику илн науку красно40