Просветни гласник

304

наука и

настава

речија, Избор слогова витијетвени, Упражнепије, Земљописанпје и Стародревности грчке. У оба разреда старије кдасе бидо је 23 ученика. При свршетку другог летњег школског течаја 1835. отворен је пети па скоро и шести разред гимназије, те је тако постала иВишаГимназија. 1836. год. дође за петог проФесора поред горе поменута четнри Петар Пиколић а 1837. 22. јула Коста Бранковић, па После Вукашин Радишић н Стеван Херкаловић. Али 1837. год. отворене су привремено трп ниже Гимназије, и то у Чачку, Шапду п Зајечару. У овим гимназијама су предавали по два учитеља из основних школа. Ове гимназије укинуте су, како се чини, 1837. године. Али за то подигнута јо нова Гимназија и то у Београду. И тако најстарија Гимназија у Србији јесте крагујевачка, која се развила из „Више Школе", па онда долази београдска гимназија. За прооесоре ове Београдске Гимназије били су иостављени: Василије Берар и Михаило Поповић, ђакон и учитељ београдске осн. школе. 1 ) Ето, на тај начин постале су прве гимназије у Србији. Као што се види по предметима, ова је школа имала врле опширан обим наставе, јер тада још не беше Велике Школе, а гимнизија је морала све то надокнадити. Али 1838. год. већ је у Крагујевцу основана Велика Школа, па је премештена из Крагујевца у Београд и звала се Лицеум. Од тада је и настава у обиму скраћена и нодешена за Гимназију и Ллцеум. Жао ми је што немам никаквих бележака или писаних предавања из првог времена наше гимназиске наставе. Радовао бп се кад би ко имао ма што од тих предаван>а и изнео на јавност. А ја износим по једну до две лекције нз два до ( три предмета, који су 1839|40. шк. год. предавани у крагујевачкој гимназији. Дакле, ако и није баш из првих година живота наших гимназија, а она је најближег времена. Како се српски језик сматра као најважнији предмет у нашим гимназијама то ћу прво саопштити две трп лекције из тог предмета. Лекције су из неких бележака, које је наставник, мислим диктовао, а ученици бележили. Ово мислим за то, што се до скора диктирало, а ученици бележили. Тако је нпр. нама 1883. диктована Историја Срба.

1 ) Све ово израђено је по делу г. Мите ПетровиКа, финансије и установе обновљене Србије стр. 740—750.

I Вступлен1в у србску Граматику 1. Чему Ке насг научити србска Граматика? Кои езикт> какавт> нибудт> научити жели да зна за што се речи истогб тако а не другоачие употребллваго променгого и слажу, таи се мора ст> правилама истогт> езика уиознати. Излснеше србске Граматике 2. Что естг србска Граматика? Србска Граматика или наука србскогт> езнка ест г Б такова кнвига у коши се содержаваго нравила или художество (вештина) србски добро говорити, читати и писати. Разд4леше српске Граматике 3. Србска Граматика колико има частим? Србска Граматика има петт> части. 1-во Иравоизговаранћ или правочитанћ, ест наука, кол учи писмена познавати, право изговарати, нби у слогове совокупллти и постагоће отудт. речи право читати. П-го Гласоударенге есте наука, кол учи свакомт> слогу пристоан гласт. при изговаранго дати. Ш-ће ПравоиисанЂ (ортограФнл) естт> наука, кол учи речи ст> пристоинимт> писмепима написивати, нби при пресецанго пристоино одћллвати и различие у писанго зиаке право употребллвати. IV ИсаитиванЂ или ирсменивањЂ речи (воимологин) нст г б наука, кол учи речи иравилно производити и премешгвати. У-то СлаганЂ речи или спнтаксис естт. наука, кол учи не само речи, но и составлешш међу собом соужавати. Ч А С Т 1-ва 0 иравомг изговаранк и иравомг читанм. 4. Шта ће се ту изложити? Овде ће се изложити правила о писменима, и нбиовомт . нретваранв) у србском езику. 5. Србскш езикЂ колико има иисмена ? Србскии езикт> има 37 писмена. Та су: а, б, в, г, д, е, ж, з, 1 к, л, м, н, о, п, р, с, т, у, ф, х, ц, ч, џ, ћ, ђ, ш, ш, т>, н, ћ, е, го, л, «•, г. 6. Како се та писмена раздћлгого ? Ова се писмена раздћлгого на самогласна, двоегласна и полугласна. 7. Колико е самогласни иисмена? Самогласни писмена им 6-тт>. То е: а, е, и иаи 1, о, у.