Просветни гласник

НАГКА И НАСТАВА

305

8. А колико е двоегдасни писмена? Двоегласпи има четири. То е: е, јо и л, а остала су сва писмена полугласна. 9. Има ли свако самогласно писмо свои собствеiii,1и ГЛаСЂ ? Свако самогласно писмо има свои собственг пуни гласг и може само по себи бити гласт>, а кадЂ кадЂ и речЂ у србскомт> езику. 10. А подугласна писмена могу ли имати свои совершени гласЂ ? У сербскомЂ езику полугласна пакЂ писмена имаго свои несовершени гласЂ нити одђ нби може бити слогђ или речЂ безЂ самогласногЂ или двоегласногЂ' осимђ едногЂ иисмена р, одђ когђ по себи самомЂ и кадЂ кадЂ бива слогђ и речЂ иир. рђа, рванћ, зарт>; за тимђ прстЂ, црвЂ, вррЂ, кадЂ писма р за себе чини слогђ . Кад ово писмо р само по себи чини слогђ , а нарочито кадЂ предЂ нимђ стои самогласно иисмо, онда покраи нега може се метнути велико б или други кака†знакЂ као ппрв. ср'це или сргце, затим зир'зати или заргзати. Писмо е има у почетку свуда свои сложени гласЂ као нпр1> ело, естество, влисавета итд. КраиЂ неколико само србскн речи као ево, ето, епо и иеколико странш речи као ввропа, бгипатЂ, впиграмЂ ешмологил итд., а у среди задржава пакт> оно свуда свои прости гласЂ нпрв: неволл, тегоба итд. ЧАСТЂ П-га 0 гласоударент или иросодги. 11. У сербскомЂ езику коликоима гласоударенид? У сербском езику има три различиа гласоударенил, по коему су следумћи знакови нужни. 12. Коп су то знакови? а) ЗнакЂ е 4 вариа и стои надЂ оним писменима гди се гласЂ остро и споро изговара, нпрЂ: вода, врана, птица, земља, крст1> итд. б) Знакв е ' оксин и стои надЂ онимђ нисменима гди се гласЂ управо протеже, као врв, грана, рука, срна итд. в) Знак е ~ облечена(?) и стои надЂ онимђ писменима гди се гласЂ као округло разлива, као нпрЂ: гладв, благо, Т'1>ло, сунце, крв1, итд. д) Знак А стои надЂ онимђ писменима гди се глас тако протеже, да одђ протезанн пролази нешто и на друга слова, кол иду за њимђ , а особито сва имена у родителномЂ множв. На прЂ.: лгоди, оваца, свило итд. 0 исиитиванњ или променгиванп речи т. е. етимологин — излснение 13. Испптиван^ речи чему иас учн? Испитиваи'1; речи учи насЂ различне родове

или струке речи познавати, и иђи именовати и оне пременЂивати, кое се менлти могу. За то се ова честЂ граматике т. е слово-испиташе назива такођерЂ слово-прем-ћнеше (етимологил). 14. Шта сђ речима показуемо? Речима показуемо све оно, што мислимо. Оне су дакле знаци наши мисли, кое сђ устима изговорптп можемо. Речи пакЂ различногЂ рода, кое су међу собомЂ составл4не и совершенЂ смисао свои имаго називаго се слова или говорг; а различне оне речи, кое се међу собомЂ согозити могу зову се части слова или говора, ерЂ се говорЂ изђ речи, речи изђ слогова, а слогови изђ писмена састое. 15. Колико има части слова у сербскомЂ езику? Части слова у сербскомЂ езику има осамг, међу коима су неке пременлеме, а неке непременлеме. 16. Кое су пременнеме? Премепнема слова части или говора есу речп, кое су у согозу сђ другима речима и различне премћне трпе. Оне су пременлеме: 1. Имн. 2. Местоимеше. 8: ГлаголЂ. 4. Причастпе. 17. А кое су непременлеме ? 1. ПредлогЂ. 2. Нар4чи. 3. Согозђ. 4. Междоместие. ГЛАВА I 0 ирсменлемимг частима слова или говора. Имл естЂ пременаема частв слова или говора, коимђ извесну стварЂ или своиство и качество н4ко означавамо, н .прЂ.: небо, землн, кућа, лћпо дрво итд. * I. РаздЂленге имена. 18. Колико су имена? Нмена су тролка: сугцсствителна, ирилагателна и числителна или броителна. 19. Кол су суш,ествителна имена? Суш,ествителна имена есу имена ствари или они речи, коа лице или стварЂ какву означавам т. е. такову стварЂ, кол сама но себи у говору стати може п сама за себе извесно што годђ иоказује н. п. брегг, црква, гикола итд. 20. Кол су прилагателна имена? Прилагателна пмена есу таква имена кол качество лица или ствари какве означаваго. Прилагателна се зато зову што се свагда готово сувде40 *