Просветни гласник

307

место оконченна има ка .дђ кадЋ омг или Ђмг на нр г Б.: воловомг, соколомђ, момкомђ , арилтелЂмг итд. а кадг кад г ј> ма: воловма ирилтелма, а кадг кадЂ ма са свимђ нзоставдаго иа прт,: волови, слсни, котлови, ирилтелЂи итд. 2. Имеаа бездушни ствари нмаго винителии у единственомЂ чисду као именителни. 3. Имена, кол се свршују на ђа, ж, лђи, нђи, ће, 6, имаго у звателномЂ единг. у. место е у у творителномЂ емг место омг. На ирг. смц(Јђ звател. смуђу творител. смуђемЂ. Исто тако ножђ „ ножу „ ножемЂ змаи „ змаиго , зма ^емЂ кралв „ кралу „ кралЗзмЂ панЂ „ нану „ пан -ћмЂ иа н манпћЂ звател. манићу творнтел. манићемЂ колачЂ „ колачу „ колачемЂ мишђ „ мншу „ миш6мђ ежЂ „ ежу „ ежемЂ итд. 4. Имена, кол се свршуго на ц пременвивада у звателномЂ един. ц у ч нпр. стрицЂ стриче; у творителпомЂ имаго место омђ емЂ стрицемг и^д. У поменутнм лекцијама сад се ређају даље напомено нрвој именичкој промени. Изнелп смо две трн лекције из срп. језика с тога, што се баш у то време распириваше борба између Вука и противинка му, те смо ради да се види како је стајала Гнмназија у то време и настава српског језика, норед тога што се јасно види за колико смо данас, носле 58 годнна одмаклн у наставн српског језика. Сад да изнесемо само једну лекцију из рачуна. Да узмемо лекцију о дељењу. 0 дЂленип „Дћление иазива се таково д+.истпо коимђ се „испитуе колико се пута у едномЂ даиомЂ числу „друго дано число содержава. „Число, кое д&лити треба, зове се дЂлшшкђ; „а оно, коимђ се д^ћли назнва се /(ђлителЂ, и но„казује на колико се равни части опо прво раз„дћлити има. Оно пакЂ число, кое ноказуе колико „се пута дћлителЂ у дћлнмку содерлгава иазива се

количникг".

Ето, то је цела лекција о дељењу. За овим као завршетак рачунице долазе мере у Србији онога времена за дужи, течности, новац, време итд. Најпосле да узмемо једну лекцију из сриске историје. У овој лекцији узећемо данашњи правоиис. КНЕЗ ДАЗАР од 1371 до 1389. Бившн наследник сремски и мачвадски илемену Неманићевом сродан тим, што је имао пра-

ираунуку Пемањину Милицу за жену. Са њом је родио три сина Стевана, Бука и Дазара и три кћери. Како Вукашин ногине, кнез Лазар освоји земље његове, али и Никола Алтомановић удари на пределе Лазареве и стане иленити. Лазар наоружа своју војску, удари на њ, ухвати га у Ужици, избоде му очи. После тога удари на Београд и разруши га, да не би могли Мацари у напредак тамо утврдити се. Кром тога придобије Мачву и састави шњом сву земљу између Саве и Дунава п Тисе, пак да се владеније његово простирало од Поморија ка Истоку до Дунава и Бугарске осим Баиата Темишварског. Србија после тога пуни 10 годииа мирна је била. У 1389. пођу Турци ]1а Србпју. Кнез Лазар устраши се од њих. Реши се и закључи мнр, обећавши да ће им илаћати данак. Но иелможи тога ради иочну га укоравати, које одмах Мурат удари на Лазара, у пољу Косову, уватп га, н.о п сам ту ногине и убије га Милош Обилић. Битка косовска крива је паденију царства срнског, за то треба и о њој што да рекнемо. Обе војске, српска и турска улогоре се на Нољу Косову страшећи се једна од друге, незнајућн која ће ногинути, која нздржати. Међу тпм завист н злоба у најглавнијим војводама заплете се, ^собито између два зета Лазарева, Вука и Милоша због жена своји, што свака свог мужа хвалећи и једна другу облагу.јући. То расрди Вука и он се стане трудити да Милоша оцрни неправедно паводећи да је Милош наумио изневерити царја и царство. Кнез Лазар повјеровао је то Вуку, обличи Мидоша јавно за вечером у очи дана битке косовске да 1е Милош невера. Милош се разјари на то и рекне: „Сутра ћемо видетп, кнеже, којо вера а ко ли невера, невера ти, кнеже, седн уз колено". Тако сутра дан узме два своја прнјатеља собом Мнлана Тонличаиииа и Ивана Косанчића, отиду у табор турски оборивши копље у земљу за знак нредаје да га само пусте до цара Мурата. Како уђе под шатор оћ се сагпе да пољубн цара у руку и у исти мах истргне нож нз недара своји п прободе цара Мурата, тако, да су му одма црева из трбуа полетила. Тим је тео да забуни војску турску и смете а Срби да бољу слободу добију на Турке ударе. Но војска српска незнајући куд је Милош отншао, помисли у себп да се заиста предао Турцима, које се одма узбуне. И ако Мурат као полумртав заповједи ноглаварима својим да на Србе удару нагло. Оно крило, којим је кнез Лазар управљао држало се одвећ храбро, а оно под Вуком Брапковићем нагнуло бегати а и сам Вук к тому био је први.