Просветни гласник

308

нлука и настава

Око 8 сатн у вече умори се коњ Лазарев. ./1азар спђе с њега да узјаше на другога. Војска видившн га пре тога свагда напредујућа, а сада изгуби га пз очпју, помнсли да је он погпнуо шш побегао, смете и у томе, сметени стану бегати. Лазар узјаше брже боље на другога коња и стане впкати за Србима да не беже. Но непоредак и сметња већ је ушла у војску тако да је и сам кнез Л.азар нагнуо бегати, коњ му се спотакне и Љзар падне у јарак неки, те га ту ухвате Турци, доведу га у табор, где је Мнлош лежао везан. Оно вече буду обојица погубљени и сахрањени. А и Мурат издане у битки Косовској. Тек овако поредеЈш лекцнје, које су предавапе у самом почетку оснивања Гимназија, са данашњим лекцијама у средњим школама Србнје, може се лепо видети онај нанредак. који су учиниле наше средње школе а нарочито Гимназије поред свих незгода н иесређености, које и данас трају по нашпм Гимназијама. Ово нарочито важи за наставне програме п обим материјала, који има да се савлада у Гнмназијама, \а где је врло честц остављено на вољу наставника. Прошло је скоро шест деценија живота наших Гимназија п оне су за то време заслужиле бар колико толико сталностн! Најпосле напредак је очигледан, гга и ако је наша Гимназија имала толике сметње. м. м. в.

ГИМНАЗИЈА У ГИСЕНУ и СРЕДЊЕ ШКОДЕ У ХЕСЕНСКОЈ

(НАОТАВАК) Од старога језика учи се само средње-високонемачки, алп се не предаје као стран језпк, као што је то случај ко'д нас са старо-словенским. Он се учн тога ради, да би се боље схватили основни законн немачке граматике, који се у II прелазе (гласовни законВ, т. зв. Гап^егвсМектд, творба речи), и на тај начин ученнцпма нротумачи историјски развитак матерњега језика. И он се учи увек па тексту (ШеђећшдепНес!) н ученици сами изналазе разлику између садашњега и стзријег језика. На тај начин и може бити користи од те наставе, пошто се увек одржава веза са живим језиком, једно друго потпомаже и удубљује, а није тако одвојена и усамљена као настава старога слов. језика у нас, — жива згода за брзо заборављање. А шта тек да се рече за писмене задатке из старо-словенскога, који се већином ослањају искључиво на механичко памћење!

Пређашње дедуктивно предавање поетике је, вели Шилер, „ХЈпс1т§", јер су ученнци учили стварн, које не разумеју и које су неразумљиве. То немачко „пређашње" наше је „садашње". После четвртога разреда пак, пошто се дотле само граматизирало, дати ученицима у руке теорију кгмшевности са метаФизичкпм деФиницнјама, које онако издвојене, ни наставннци не могу разумети, заиста је внше но 1Јпс1т§. Теорија књижевности или управо разликовање песнпчких врста учи се чптањем иидуктивннм путом. „Али се тим не сме сувише рано почети" довикује нам Шилер, „иначе бисмо се моралн задовољпти сасвим простнм представама". У нас ово није случај, па се ипак сувише рано отпочиње. Тумачење песничкпх врста треба пренети у највише разреде, пошто се ученнци уиознали већ са многим иримерима. По правилу, као што је већ речено, тумачп се еп и епска ириповетка читањем тих облика у II, а лирика и драма псто тако у I. II овде се позивам на напред изнесенн расноред лектнре у гисенској гимиазији. Ну као што је погрешно дедуИцнјом почети, тако је исто недовољно, ако се наставник задоћољи само индукцијом. Индукција је номотње срество, којим се долази до општнх закона, а овима се сређује н утврђује знање ученнка. Без тога разликовање песничких врста не би ностало јасно и одређено. Веома лено вели Минх: „0 теоријн поезије ученик не треба сувнше рано да чује, но на послетку, кад већ сам може наслућнвати законе о уметностн и нзналазити нх, кад му та питања нису више неприродна и кад њиховим тумачењем осећа, да је уметничко дело тим хармоннскије, а не да впди прорачун, место твараластва, н разглаба склоп у место, да осети дејство". 1 ) Лектира је увод и за народпу књшкевност, сређивање пак те лектире и преглед литерно-историјскога развића је задатак 011 и даљих разреда. И историја литературе у Гисену увек је у везп са даном лектпром. У 011 се износи нреглед средњевисоко - немачке књижевностп са лектиром Нибелуншке иесме и Валтера фон дер Фогелвајде, у I новија књижевност. Шилер упозорава на две опасности, у које упада литерарна настава: а) учитељ саопштава ученику естетичке судове, за које он може бити има и ослонца и разлоге, али не и ученик; ученик, у место да се бави о уметнпчкпм делима, о којима може прибавнти елементарно, али поуздано знањр, учи на изуст ствари, које пе разуме и терети тим своје памћење; па') В. ТГ;7 сће1т Мппск, Кеие ра<1а$0ЈЈ18сће БеЈ4гаЈ»о. ВегИп. 1893. Стр. 105.