Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

309

ставник, у место да са марљивошћу и иптересом прелази и тумачи ученику уметпичка дела, подмеће му судове, који овога ослобађају, да сам ради, и навикавају, да изриче суд о стварима, које не познаје; б) учитељ подједнако прелази све гране кн>ижевности и приказује их са истом темељношћу и и истом апстракцијом; задржавати се нактреба само на оном, што је најзначајннје, што се и у школи чита, иначе се и опет терети учениково памћење невезаним, неразумеваним појединостима без вредности, које после краткога времена опет заборави, а властито иоле потпуно опажање није му нигде омогућено. У III присуствовао сам неколиким часовима из историје литературе. Говор је био о Клопштоку. Елоншток је центар паставе у првом семестру Ш. Од великога је интереса било пратити Шилерова предавања о Клопштоку. Ту није било готовпх судова о његовим делима, нагађања о њиховој вредности и пзношења различитих мишљења о томе. — Шилер је нриказао ученицима човека и песника. Песника је покушао да протумачи човеком, а човека оним, што је на њ утицало. Човекова особа, или, у колико се ова испољава у његовим радњама, нарочито моралним, његов характер, одрсђује се трима стварнма: 1) његовим еклоностима, 2) његовпм васпитањем т.ј. утицањима, која прима од људп и ствари из своје околине, и 3) догађајима у животу. 1 ) Склоности се по правилу оснивају на наследству, с тога Шилер полази од родитеља песникових и њихових родитеља. Показавши да је религиозност породична традиција, пошто су преци Клопштокови веома религиозни били (позната је реч Клопштокова оца, кад се нашао у друштву људи, који су исмевали религију: „Мете Неггп, тсег е!таз т(1сг (Јеп Нећеп 6оМ врпсМ, (1аз пећт' кћ а1з <;оисће §е§еп ппсћ, сЈег тизз з1сћ пп( т1г зсћ1а§еп.) протумачно им је тим, откуд се у њему јавила замисао „Месијаде". Његови се преци одликовали јаким самопоуздањем, одлучну вољу видимо и код Клопштока. Ту је споменуо и Гетеово, ученицима већ познато: Уотп Уа1ег ћаћ' 1сћ (Ле 81а4иг,| Без Гећепв егпз1ез Гићгеп,| Уот МШегсћеп (Пе Ргоћпа1иг| ТЈгкЗ Гиз! т ЈаћиНегеп. Местом рођења (Кведлинбург у Пруској) и околином пу') Ово су Шилерове полазпе тачке у тумачењу свачије особе. Оиширније о томе в. 1)еиЈ8сће 8сћи1-Аиз &аћеп уоп II. ЗсћШег ип(1 V. Уа1епМп. Кг. 3. Шсћит^ ипЈ \УаћгћеИ уоп Јосћ. ЛУо1%ап§ V. ОоеЉе. Пегаиб^ееећси топ Ђг. Негтапп 8сМ11ег. I ТћеП. 1)геб(1еп. 1 ј . Ећ1егтапп 1894. Е1п1еИип§. Стр. 2. и 3.

ном псторијских успомена, тумачи се његово родољубље. 1 ) Поред предака, сетио се наставник и потомака великих људи. Каквп су им потомци? Обично незнатни. Зашто? Нико није тачно одговорио на ово питање, те с тога Шнлер одговори, да они у великим својим делима нстроше своју умну снагу, те тако остављају незнатне склоности својим потомцима. „Како је Бизмарк радио ? Зар пе знате то ? Интересујете се за своје великане као н она слика на стени. Бизмарк је радио веома много, до два три часа изјутра. Тако се силна спага троши н мало остаје за наследнике". И код Клопштока је било иостененога напредовања у породици, док се у песнпку није постигао врхунац. Нађите ми још један такав пример. У Гетеовој породици, отац му је био „каЈзегПсћег На1", дед богат крчмар, а пре тога кројач, прадед ковач. 2 ) Морам признати да ме је изненадило Шилерово саркастично понашање према ученицима. Чини ми се, да оно много доприноси, да се ученици устежу н да нису слободни у одговору, боје се, да не буду исмејанн. Ја сам ово своје изненађење саопштио једном наставнику, и он ми је рекао, да је тај разред такав, да не заслужује друкчије поступање. У гисенској гимназији нема уџбеника нн за граматнку, ни за историју књижевности, ни за литерарне облике. Ученици сами бележе, шта им је најпотребније, а н то се бележење своди на шшхтит. Та1Ш у земљп, у којој све врн од силних уџбеника! У нас пак сва се нада полаже на уџбенике и наставници су уверени, да су сваку одговорност са себе скинули, кад реку, да нема доброга уџбеника. Међу тим, ако се и нађе који приличан уџбеник, ретко се нађе наставник, који би био њим задовољан. Оригинални уџбеницп — не ваљају, најбољи страни — за нас нису ни добри. Ко да се ту не сетп Гетеовог: \Уепп зхе с1еп 81ехп (1ег \\ т гнзеп ћ;ш,еп,ј 1)ег \Уехзе тап§е11е с1ет 8Мп. 10. Француски језик. Званични је специјални план за гимназије : „Настава у Француском језику иочиње у IV. и обухвата у разредима IV, III и II граматичну наставу. Прн предавању граматнчне наставе облици се и синтакса не смеју раздвајати; ученици треба, што је могуће раније, да, према стеченом знању, на датом градиву посматрају језик и примењују га у подесним вежбањима усмено и писмено. ') 0 Каошптоку су рађени ови нисмени састави у последњој години школској. У чему се види у Клоиштоковој «Месијади' 5 утицај Омира и његова времена? — Положај Клопштоков у немачкој књшкевпости. У Гетеову музеју у Франкфурту чува се једна потковида, што је песников прадед сковао.