Просветни гласник

310

наука ii

настава

V. -

Заједничком курсу у II претходи елементаран у IV и III. Писменим вежбањим треба постићи, да се учепик уме изразити без великих граматичких ногрешака и са неком стидистичком окретношћу; с тога их треба примењивати у нижим разредима у школи на табли и у облику диктанда и школскпх задатака, у вишии разредима у школи и код куће. Нарочиту пажњу изискује изговор. Гласове треба одвојено у речима прелазити [реч једну глас по глас изговарати, ГаиИегкигзиа], али без сваке теоретске Фонетике и без прпмене нарочитих гласовних знак. Ученика треба навикавати да разуме што му се говори и што му се чита, дакле говорењем и читањем увежбати му слух. Од иочетка наставе нека се непрекидно пази на то, да се довољно речи научи, а садржина читаних комада да се присвоји учењем на изуст, ретровертовањем, покушајима у усменом слободном приказивању, а нарочито разговором у облику питања и одговора. •Аектира се узима из добрих хрестоматија: у читанци виших разреда треба да су застунљене најважније врсте Француске књнжовиости у својим главиим представницима (од Лудвнка XIV); поред тога могу се читати н читава дела, нарочито драмска и историјска". 1 ) Од овога. снецијалнога плана доста се разликује рад у гисенској гимиазији, као што ћемо одмах по расггореду лектире видетн. IV. Комади за читање о предметима, ученицима наЈближим; Француска, земља и народ. (Текст штампан као рукопис). ШП. 0. Вгипо, Пе Тоиг <1е 1а Ггапсе еп С1114 111015. 0111. 6. Вгипо, Ве Тоиг с1е 1а Ггапсе еи спкј 111018 (свршетак). МГсћаас!, Ша1 :о1ге Јев Сго18а(1ез. ТЈП, 8е§иг; Мептее, Макео Ра1сопе; СогпеШе, 1е С1(1 (IV. 3). ОП. ВоШп; Моп1е8С[шеи; 8оиуез1ге. Ш. ТМеггу; СогпеШе, 1е Сн1 (избор); 8ап(1еан, Ма(1ето1зе11е (1е 1а 8е1§Иеге; Сће1пег; Вегапдег; У1§пу; \ ,г 1с1ог Н ндо. 01. МоНеге, 1'Атаге; М1§пе1; Мтгћеап, 1)18соигз 8иг 1а ћаш|иегои1е; Т1пегз; Вап1геу. Осим говорних вежбања у вези са лектиром изводе се у I и говорна вежбања на основу члапака из Јоигпа1 (1ез Бећа18 и Аппа1е8 роИИ^пез е! ПНегаиез. У разредима IV—01: Наука о облицима и синтакса по књизи РШг-Кагез, 8ргасћ1ећге. ') В. Бећгр1ап ГОг Ље 6ушпа81еп «1ез Ого88ћегго §1ит8 Неззеп. Стр. 8—9.

У разредима IV—01: Екстемпоралија и егзерциција у вези са лектпром. 1 ) [Специјални је наставни плап за реалне гимназије: „Ученици треба да се упознају са најпотребнијим нравилима Француске граматике п да придобију богаство речи, које ће довољно бити за разумевање прозних н поетскнх дела, погодних за лектиру V школи. Они треба да задобију извесну окретност у усменој уиотреби Францускога језика, као и способност, да не одвећ тежак немачки комад граматички иравилно на Француски иреведу п напишу слободан састав о лакшем, уско одређеном темату без великих ненравилности. Осим тога треба да се лектиром упознаду и са неколико знаменитих дела француске књижевностн из последња три столећа. Француска настава почнње у IV и обухвата у разредима IV, III и II граматичну наставу. Нри предавању граматичке наставе облици се и синтакса не смеју раздвајати, ученици треба, што је могућно раније, да, према сгечсном знању, на датом градиву посматрају језик и примењују га у подесним вежбањима усмено и писмено. За I остаје у главпом само понављање иређенога граматичкога градпва и најважнији синоннмп. Заједничном курсу средњих и виших разреда претходи елементарнн у IV и ШП. Писмена вежбања као и у гимназијн. Од II се тражи превод заједнпчнпх комада на Француски, у I се израђују састави о лакшим, већином исторнјским тематима. Изговор и говорна вежбања као у гимназији. У IV и ШП се употребљавају само они комади, што се у вежбанци находе. У хрестоматији, одређеној за више разреде, морају бнти застуиљепн већим комадима најважнији нредставннци Фрапцуске литературе из последња три столећа. Од II се читају осим тога заједпичка прозна и иоетска дела. Нарочита се настава у историји Фрапцуске књижевности не даје, по се само при лектири саопштава, што је потребпо за разумевање појединих књижевника. Исто се тако везују за лектиру и потребна обавештења из метрике. Од почетка се наставе уче на изуст мањи нрозни и поетски комади, који су нре тога ученицима иротумаченн. За лектиру се везују и говорна вежбања на свнм степенима". 2 )] Француски језик —• модерни страни језик заузима у немачким гимназија и реалннм гимназп!) Рго§гашт с1ез ОгоазћеггоеНсћ Не881асћеп 6утпа81итз ги Ојеавеп. 1897. Стр. 7. г ) В. 1|ећгр1ап №г 51е Кеа^утпавјеп с1ез 6го88ћегго§^итв Незаеп. Стр. 7—9.