Просветни гласник

наука и

настава

јама сасвим други лоложај, но у нас немачки језик према садашњем настатшом нлану нашем. Настава се у том језику ограничава онде само за оно, што је том језику особено и главна јој је ствар лектира. У нас немачки језик треба да посдужи као увод у граматику, јер је то за нас први страни језик, који се у настави пореди са матерњим језиком. Ирема томе се наше гимназије могу у том погледу пореднтп са немачким реалкама п грађанским школама. Али ипак зато у нас немачки језик, и ако има тај положај, не може постићи задатак језиковно-логичке наставе, који мусе тим положајем даје, ношто је зато одрођон сувише мали број часова (нрема садашњем распореду у наставном плану 24), а требало би му, да би могао намењени му задатак извршити, најмање 30—40 часова. У школама без латинскога језика (у нижим разредима, одн. у опште) у Немачкој, Француски језик има до 50 часова, и тако је могуће не само теорију што темељније утврдити (прећи систем граматике), но и ираксу па шнрој основи увежбати, као што то траже пруски наставни планови. 1 ) Ну ипак зато има и настава у Француском језику и заједничких тачака. Оба су то жива језика, која треба да нас — поред матерњега језика уведу у модерну културу и упознаду нас с њом, који траже, да их разумемо и говоримо, те с тога да и нарочнту пажњу обратимо на слух и на изговор. Наша се пак настава у Француском језику — други модерни страни језик — може поредити са наставом у енглеском језику у реалним гимназијама немачким. Задатак је настави у Француском језику у првој годпни (IV): правилни облици имена и глагола, као што 1 се одређује специјалним наставннм планом за гисенску гимиазију. Задатак тај треба решити у школи, и то усменим вежбањем, а за ученика остаје само нонављање као домаћи рад и писмеио вежбање. Код живога се језика нарочита пажња обраћа на изговор. Да би се пак стране речи могле правилно изговарати, треба их уметн и правилно чути. Многи и многи науче читајући језик тако, да могу и најтеже написане ствари на њему разумети, међутим им ухо остаје тако неувежбано, да ни најобичнији говор нису кадри нратити. Иозната је ствар, да се и у школама живи језици предавали као и мртвп и све што се и добром наставом ностигло, било је разумевање читанога текста и превођеље са матерњега па страни језик. II најбољи ') В. 1,ећгр1апе ипс1 Бе1згаи%а1зеп ^иг сНе ћбћегеп 8сћи1еп нећзЈ Ег1аи4егип§оп ипс! АизЉћгип^б-ћеб^тип^еп. Всг1т 1896. Уег1а§ уоп Л\ г Пће1т Нег (и. Стр. 37—38. просветни гдасник 1898 г.

ученицп, који су граматику живога језика имали тако рећи у малом нрсту, нису могли разумети ни најпростије питање једнога Француза, на које бн без сумње могли правилио одговорити, само да су га могли с помоћу уха схватити. Пошто се увидела потреба, да се страни живи језик што правилније изговара, наступила је против дотадањега слабог обзира на пзговор реакција, која је и сувише далеко ишла. Покушавано је, да се сав нужни апарат из Физиологије гласова и фонетике иренесе у школу, и тиме се постигло то, да се „од силнихдрвета није видела шума". То су биле ствари и тешке и сувише су времена одузимале, те су их данас већ н некадањи највећи ноборници напустили. Шилер предлаже, да се резултати Физиодогије гласова употребе само као срество, да се ученику открије основ његова погрешног изговора и упути се, да свесно правилно говори и од неправилнога разликује, а свако научно и прегледпо приказивање науке о гласовима, да се остави на страну, пошто је то бескорисио траћење времена. Главно је ту: да учитељ доследно правилно говори и да му не буде тешко што више говорити, п од ученика непрекидно захтевати, да тачно подражавају, те тако и ухо и .говорна оруђа подједнако вежбају. Ради важбања у иравилном изговору гласова постоје у гисенској гимназији две таблице, једна за самогласнпке, а друга за сугласнике. Ево их:

Један пут подвучена слова (прегласници) записана су плавим мастилом, два пута подвучена (носни) црвеним.

р в

111

I v

1 (1

8 2 § 2

п 1 г

к §

11 г 1