Просветни гласник

312

НАУКА И

НАСТАВА

Ове су таблпце за. то, да би се настанниК укерио, да ученици умеју тачно да разликују гдасове у речи, што их чују и изговарају. Кад коју реч изговоре, казују од којих је гласова састављена и то на овај начин: узму пруг у руке, приступе таблицама и изговарајући у речи глас по глас одмах указују прутом на таблицама и на знаке, који их приказују. Речи се не уче одвојено, но увек у реченицама, и увек се обраћа пажња и на смисао и реченичнп нагласак. И у гисенској се гимиазији много употребљава и нзговарање у хору. Ношто учитељ изговори једну реченицу или реченични део, прозива поједпне, да то исто изгоВоре, и тражи, да се гласови одреде на гласовним таблицама. Кад се то сврши, изговарају исто и ученици у хору, и то или само један део (једна клупа, једиа страна) или и свн. Неки наставници устају против овога изговарања у хору доказујући, да ту учитељ не може чути изговор појединаца и да је једино умесно ненрекпдно вежбање са нојединцима. Али кад се узме у обзир, да је време и сувише одмерено за многа вежбања са појединцима, и да би овим вежбањима настава за многе ученике изгубила доста од потребне заинтересованости, то се свакако мора одобрити и изговарање у хору, а вешто ухо учитељево и ту опажа, откуд долази неправилно и непоуздано изговарање. Лектира се не разликује од лектире у матерњему језику, сваки се комад свестрано тумачи и износи у разннм варијацима. Као што је поменуто, ученици имају у IV текст хектограФован, који им је сам наставник спремио. У томе тексту нема одвојених реченица, но само заједничио штиво из најближе околине ученика. Присуствовао сам тумачењењу два комада, једнога диалога и једног писма. Диалог гласи: — <3ие1 аде аз-Ш топ апп? — Ј'а1 опге апз, топб1еиг. — Оп20 апз 1ои1 јиз^е? — Ош, топз1еиг, је \1еп,ч (I' ауо1г онге апз 1с ргепиег ауп1. — Ти ез (гез §гапс1 роиг (,оп аце. А8 -1и с1ез ћ'егев е! (1е8 боеигз? — Ош, топзхеиг, ј' а1 с!еих Ггегез е(, ипе зоеиг (|и1 80н( 1оиа р1ив а§ез с[ие 11101. Моп 1'геге ате аига 1 )1еп1б1: зе1ге апз е! та зоеиг еп а (ћпке. Прво је наставннк нзговорио реченицу по речепицу и иитао, шта која реч значи. Пошто је тако усмеио пређен цео комад н садржина му схваћена (непознатије речи су изговорене с помоћу гласовних таблица) понављали су га ученици за учитељем. Док учптељ даље пита, појединци ученици

пишу на табли с једне стране пнтање а с друге одговор. Пре но што се иде даљо, учитељ увек прегледа, да ли је добро написано. Тако су у исти мах увежбане и гласовне и писмене слике свих речи, што се находе у тексту. Ношто се то свршн, комад се чита и за идући час научи на памет. На идућем часу ученици казују или цео комад, или један пита, а други одговара. Учитељ, уверен, да је текст потпуно научен, приступа варијацијама. На питања ученик не одговара више као што је у тексту, но као да се питање лично њега тиче, износи своје године, своју браћу и сестре и њихове године. У поменутом пак писму научени су називи дана. Писмо гласи: Сћег апп, Је рагНгаГ апјоигсГ ћш 1ипсН с1е (Иезаеп; је т' аггећчи (1етат тагсН а РгапсТог!; је 8ега1 аргез-с1етаЈи тегсгесН а Мауепсе. Је 1' есгти (1е 1а јепсП е! јо 1е ргеу1епс1га1 81 је рагз теп^гесИ роиг атуег сћег 1о1 1е 1епс1етат затесН ои 1е 8иг1еп(1етаЈп сНп1апсће. Тои( а 1о1 Егпез!. Комад се исто тако прешао као и пређашњи, а ири варијацијама се место нрвога дана понедељника стављао други дан и тако се цео ред дана у тексту реметпо; место нрвога лица стављало се друго, а место другога треће итд. Пенравилни се глаголи, као што се и из овпх текстова види, уче већ у нрвој години и то као речи, не Њихов систематскн нреглед. II промена се њихова учи колико је потребно за разумевање текста. Промена се учи увек у реченицама (Је рагНпи аијоигсГћш 1шнИ с1е (Незбеп, (и рагИгаз аијоигсГћш 1ипсН <1е 01еззеп е!с.) Често један ученик почне, а други продужи. Промену тражи често учитељ и преко реда: 2. лпце једнине, 1. лице множние 3. лице једнине итд., или казује које лице немачки (дабогме увек у реченици) и тражи, да се искаже одмах Француски. Учитељ тражи, да ученици исказују и наставке за себе (е, ез, 11, 0118, ег, еи1). Код именица се тражи, да се увек с артиклом изговарају. Род у именица пореди се са родом именица у латинском језику. Корист је од тога, као што се вели у специјалиим наставним плановима, што се ученик уздиже од механичкога до јудициозног иамћења, и ако ту може упасти у погрешне аналогије. Из граматике се узима само што је најпотребније и што со јавља у лектнри, и то све индуктивннм путом. За писмене радове задају се варијације читаних комада, или се одговара иа_ иитања учитељева.