Просветни гласник

41*

наука и

Ништа се не пише, што се не уме поуздано правилво изговорпти. Књиге се врло мадо уиотребљавају. Слике нису употребљаване. Речи се учи 650—700. Задатак је друге и треће године (III) учења Францускога језика, да се наука о обдицима сврпш и изнесе кратак прегдед синтаксе. Граматика се и овде учи само у вези са читанком. Граматичка се вежбања изводе само на матерњем језику. Поједиие реченпце за граматичка вежбања узимају се по правилу из дектире. Овде ми је поменути једну предрасуду, која се у наше школе почиње да увлачи. Некп настаиници мисле, да ће им учениии научити страни језик, ако па том језику буду учили граматичка правила. Међутим то је бесмислица, аошто ученик треба да зна граматшу у језику, а не језик у граматици, а за усмено његово вежбање и говорење је свако градиво боље од граматичкога, пошто он не учи стран језик с тога, да на њему говори са страним Филолозима о граматичким категоријама. Шилер вели, да се од учења граматике на страном језику не може ништа ишчекивати, пошто се ту само попавља сасвим скучен круг израза и веза, а непоузданост се и пометеност не дају избећи 1 ). Гласовна се табла и овде много употребљава. Чита се о Француској, о земљи и о народу, по већ поменутој књизи. Наставник износи слику Парпза и уче се сва јавна места, тргови, улице, мостови, споменици итд. Наставпик ппта Француски, а ученик увек понови питање и одговара на њ. Ево једне лекције из познавања Француске 2 ), са постављеппм питањима и тумачењем: Шсе. Ге пот тете (1е №се гетеШе аивзИб! с!апз 1' езргИ Мее сГ ип сНта<; ехсерШипе1 (1е (1оисеиг е! (1е 8а1иђп1е, е! с' ев(; еп тиШ1иг1е цие 1ев та1а(1е8 уои { (1еташ1ег аи с!е1 (1е К1се ип ргоћт^етсп! (1е 1еиг \'1е. Гез топ1;а§пе8 дш ађгНеп! аи погЛ 1е КШга1 (1е И1се е1; ди1 1и1 1огтеп1 ип 81 ђе1 атр1и1ћеа1ге «1е 8отте(",8, 1е §агапП88еп! (1и сНта! ех1гете, арге еп 1птег, ћги1ап1. еп е1е, ( јш ге»пе (1е 1' аи!ге сб!е (1ев А1рез, Лапз 1ез р1а1пе8 (1и Кетоп!. Га (1оисе 1етрега1иге с!е К1се 1'аН ес1оге 1ап1 (1е Деигз е! (1оппе ипе ршззапсе (1е те§е1аИоп тегуеШеизе а с1ез р1ап1ез (НШсНез а соибегтег (1аиз 1ез зеггез (1и пог(1 (1е 1а Ггапсе; е11е ргоШе е§а1е!) В. ЗсМПег, Н. (3. р. Р. стр. 552. 2 ) В. Т. Нојј'тапп, ХЈпе У1811о аи §утпа80 с!е СНезвеп. бап!;. 1892. Ех1гаИ <3е 1а Естио с1е Г 1п84гис11011 Ри1)Ндие еп Ве1§1дие. Тоте XXXVII.

настава 313

теп! а 1' ћотте е!; реи! зоитеп! 1ш гепс1ге ип гепоитеаи <1е 1огсе. Ба сћа1еиг тоуеппе (1е №се ез! е§а1е а се11е с1е Коте; 1а 1етрега1иге (1' Мтег у Лезсепс! гагетеп! аи с1ез8оиз с1и роЈп! с!е 8'1асе. Пптања су стављена: <3и' ез! се с^ие 1е пот тете (1е Шсе гетеШе (1апз 1' езрп! Р 0ие1з зоп! сеих диј (1отеп(1еп1 аи сде1 <1е КЈсе ип рго1оп»етеп1 (1е т!е? Роигдио1 1ез та1а(1ез топ! = Лз а №се ? ^и' ез! = се дие 1ез та1а(1ез (1етап(1еи1 аи с!е1 (1е №се? Ои ге§пе ип сПта! ех1гете ? Протумачени изрази : 1а бегге, 1а зегге сћаш1е, (1оих ((1и1с18), 1ап1 (1ап1иш) Пеиг (Ноз, пз), те§е1а11оп (Уе§е1аИоп). У свакој години учи се 550—600 речи. Више рочи учити сматра се као излишно. И ово се не слаже са нраксом у многпм нашпм заводима, где се ученици терају да науче силне речи и то већином без примене, те тако док једне уче, друге заборављају. Наука о творби речи огранпчује се на најпотребније. За писмене радове узимају се препричавања, казивање садржине, слободни Француски одговори на питања у матерњем језику; и диктати се задају, и то само познатих чланака, али знатно измењених. Задатак је у II понављање облика и проширење синтаксе. Граматика се ирегледно прелази п доводи у везу са латинским језиком. Довођеае у везу са старо -Француским или вулгарним латинским језиком је непотребно, а често п штетно, осим ако то није као и у латинском језику. Правила са многим изузецпма треба сасвим напустити, јер ту често има изузетних случајева исто толико колико и правплних. Л.ектира мора бити удубљена и свугда се подробно бавити и о садржини и о облику; из тога већ излази да се не може много чнтати, пошто сувишно много читање води површности, као што је то, на жалост често, случај и са лектиром у матерњем језику 1 ). У II се чита брже но у III, а нарочито у 011. Иоједини се одељци задају као домаћа лектира и ученици казују њихову садрашну у кратко Француски, пре но што се даље у лектири пође. Према томе од II почиње и препарација код куће. Дело се цело не мора читати, па ни драме, а нарочито Корнеја и Расина, пошто у њпма има много места, које никако не могу побудити заинтересованост у ученика, а могу се пзоставити без штете за схватање целине. 1 ) В. &>скИ1ег Н. с1. р. Р. стр. 556.