Просветни гласник

314 НАГКА и

Од II се почпње обраћати већа пажња на синонимику. У I се завршује граматика. За прнмере се нзналазе правила и истичу принципи за њих. Чита се без обзира на граматику, осим где је то за разумевање текста потребно. На матерњи се језик обраћа иарочита пажња, и учитељ тражи од ученика, да оно, пхто су на Француском језику прочитали, искажу тачно и иравидно на свом језику. Историји литературе нема местау настави, али ипак зато треба дати историј ско-литерарне напомене џсвези са лектиром, у колико је то потребно за разумевање дела и одређивање његова значења. Говорна вежбања и у II и I се изводе на оном, што се читало. Тражи се заједнично причање и говорење, а разговор о обичним стварима т. зв. „конверзација" не спада у задатак школин, те се с тога из школе и искључује. Учитељи у школи не могу бити „гувернанте", пошто они треба да увек полазе од садржине, која има образовне вредности, и на. основу те садржине дају упуства за говорење. За, усмена се вежбања узимају што слободније варијације и исказивање садржине. Исто се узима и за писмена вежбања, а уз то још и превођење са матерњега језика на Француски, а у реалним гимназијама, и слободни радови, пошто се то тражи правилима за испит зрелости. Од слободних се радова не сме много тражити и треба се помирити с тим, да је то увек ток мисли на матерњем језику у страпоме руху. Ире но што се оваки задаци задају, потребно је увек изнети доста узора, а садржпна мора битн ученицима нодробно нозната 1 ). Ово сам споменуо с тога, што се и у нас траже писмени састави на страним језицима и тнме се изискује више, но што ученици могу дати, а нарочито кад се узме у обзир, како се пеметодски ради у нашим школама. На посдетку да споменем да се при читању песама сва теорпја оставља иа страну. Шилер вели, да се у школи морамо одрећи тога, да стихове читамо као што треба Француски, иошто то ни многи нрави Французи не умеју; доста је, ако се постигне правилно изговарање и, колико се може, обраћа пажња на ритам 2 ). (НАСТАВИЋЕ СЕ)

') В. ВсћШег, Н. (1. р. Р. стр. 553 и даље. 2 ) В. ВсћШег, Н. Ј. р. Р. стр. 389.

НАСТАВА МАТЕЖАТИЧКА ГЕОГРАФИЈА ПЕДАГОНИ^О - МЕТОДО<ЛОШ1^А СТУДИЈА НАИИСАО Др. Сигмунд Гинтер, ироф. на техн. В. Шк. у Минхену ПРЕВЕО Ђ. Анђелковиђ, проф. \. Београд. Гимназије (нАСТАВАК) 9. Мерење земље и геограФСко одређивање места. Земља је дакле лопта. Ну чим се ово зна онда се намеће друго питање: колики је њен пречник? Одговор на ово питање не сме изостати ни на најнижем ступњу наставе. На ово ће се питање одговоритп учеиицима према ступњу готовог знања које имају. Алп ће увек бити добро да се то пзведе према Ератостеповој методи. Ово је нрва метода о којој зна историја, а треба је узети с тога, што она употребљава најпростија средства а и најпрегледнија је. За њу нису нотребна геометријска правила, јер да су лукови сразмерни својим средиштним угловима то је ио себи јасно. Разне методе да се израчуна 1 ) земљин пречннк терестричним путем немају научиу вредност, јер се тим методама при самом мерењу увлаче многе иогрешке. Међутил, ако има довољно времена може са ученицима који знају Питагорино правило и основне Формуле из тригонометрије радити на том да се пречпик геометријским путем израчуиава. Математичка геограФИЈа нема особене корисги од тога, али математичка настава има. Ну у сваком случају ваља лено објаснити у чем се у главном-састојн мерење степена. II овде се не може одрећи вредност знања како се историјски развијао ток ствари, јер начин какав је у Снелија (8пс11шз) тако је прост и природан да га може разумети ученик IV р. гимн. Не треба дакле да изостане и мала историја о мерењу степена. 1 Питање о односу да једнаким меридијан. луковима не одговарају једнаке раздаљине у потпуној мери на земљином меридијану, ваља различито расправљати. За почетника је доста да зна да земља није потпуна лопта 2 ) већ омотана јед1 ) Литературу о Ератостеновом мерењу саставио је Н. Вег^ег (безсШсћ^е с!ег тБвепзсћаШкћеп ЕгсИшпЛе, ЕеЈр■А§ 1891.). 2 ) Унореди: иреглед о овим методама од Гетаддија (ОћеШсК), Ричиона, Клавија, Рајта, (ЛУп§ћ1) и Кенлера, у Гинтеров.у: НапсЊисћ (1ег Ма1ћет. бео^гарМе. Овом ириликом ваља додирнути и питање о перавиинама на зенљиној новршини о висајама и низијама, долинама и бреговима, али с напоменом кодико то утиче на општи облик земљин. Још су стари-могли о том дати лепа