Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

315

ном овалнозг површпном, да је дакле свероид и да се у великој већини случајева молге без погрешке узети као лопта. Напреднији ученици би моглп впше знати из науке о едипси, о деФиницији снлошљавања н ексцентрицитета и то све неколиким простим коиструкцнјама. Као полупречник лопте ротационог елипсоида узеће се разуме се дуж која је аритметичка среднна екваторске н полусне осовнне или још боље — геометријска средина тих величина. II теорија геоида у средњој школн се може узети докле наставник има разлога напоменути да и обртни елипсоид није прави земљин облик већ онакав какав би се могао замислити кад би морска површина била потпуно мирна и по томе геометрпјска неправилна површина. Ну ако нам је циљ да одредимо места на земљи, може се без обзира на мале разлике изједначити са лоптом. На овој лопти ваља описати двогубп систем кругова, као што смо то имали на иебесној лопти. Многе се деФиниције нренагаају са небеске свере на земљу: нолуси, екватор, земљииа осовина (део светске) меридијани, еклиптика. 1 ) Паралелни кругови (уноредницн) су нресеци купиних површина којпма је врх у центру а основица небески упоредник. Тако исто прелазе н обртнпци па земљу а са њима н поларни кругови за које пре није било никаква новода да се посматрају на небесној лопти. Оно, што је на небу била деклинација (скретање) и ректансцензија (право пењање) сада је на зеиљи геограФска ширина и дужина само с том разлнком што сад пемамо за бројање никакав почетнн круг који би био унапред одређен. Треба уклонити дакле сва лутања пређашњих векова о почетном месту одакле се почињу мерити меридијани па прићи оном месту које су скоро сви културни народи примили а то је: бројању са гринуичког меридијана. 2 ) , ГеограФска се дужина слаже са ректасцензијом у томе што се обоје могу мерити и луком и временом. У том погледу могао би се ученицима сређивати низ Факата математпчко -геограФСкнх. Овде мислим на кретање на исток или на запад п на обавештења. Врло агодан жатеријад аа иредавање и иаставу можс се иаћи код 84ешћаи8сг: О1о Ег(1кгиттип§ ипс! Иц' УсгћаНшвб ги (1еп ипећепсћеИеп (1ег Оћег&асћс, 2. 1. (1. К. 14. Вапс! стр. 271. ') Не треба пропустити црилику а да се не напомеие да еклиптика на земљинои глобусу нема особене потребе и она се узима само више тога ради да се покаже где би био иресек равнине сунчеве иутање са земљином иовршином. 2 ) Из читавог нотона од сииса и реФората иосвећених питању о меридијану истичемо иаставнику, Штајнхаузера: (Вег 6гееп\у1сћег МепсИан 111 <1ег 8сћи1е). У њему има важних иодсећања која би била корисиа учеиицима за лакше намћење дужина по гринуичском бројању.

последицу: добитак у времену и губитак 1 ) и на границу датума 2 ) и на супротност нзмеђу месног времена и једноставног. 3 ) Ова вежбања имају као иоследицу још и то што се ученици све више уверавају о земљиној кривини. До сада је дакле ученик научио шта су геограФске коордннате и уме се наћи на земљину глобусу, али су му још непозиате ове просторне количнне, јер их нпје посматрао ни целестички (на неб. лопти) ни терестрички (на нашој земљи). Настава треба и овде да номогне, али и ту има разлике шта ће се и како ће се објаснити то млађим а како старијим ученицнма. Што се тиче првих ваља у кратко схватпти: као методе одређивања ширпна јесу оне које захтевају мерење доњпх и горњих кулминација како циркумполарних звезда или подневну кулминацију сунца 4 ) а што се тпче мерења дужина то не треба везивати са астроиомским операцијама, које су неразумљиве без дубљег сазнања о њима. Према томе ваља за дужину узетн терестрпчну методу светлосне сигнале и предавање времена галвапском струјом. Са ученнцима најстаријих гимназ. разреда може се ствар схватити и дубље. Разповрсна мерења за одређивање полусне висине 5 ) траже употребу тригонометрпјских рачунања, сем тога и изналажење геограФске дужине 1 ) 5^ченицима виших разреда треба указати и Факат који ироизлази од ломљења светлости те извесне тачке изгледају као аривидио место које у даном моменту имају. 2 ) Најноучнији је у том историјски Факат, који иотиче од путован.а око земље што га је извео славни Магалаепс (Магелан, Ма§а1ћаез). 0 њему треба мало више мислити а мисао може извести наставпик умешним питањима. Корак даље но овој ствари јесте питање: како би рачунали време два човека, којн би, иолазећи с једног истог места .пошли сунротним цравцима истом брзином,а вратили се на старо место. 3 ) Ваља разликовати историјску границу датума од конвенционалне, која се с ону страиу иоловине гриничког меридијана находи. *) Цела је Европа службено нримила, нонајнре у интересу железничке возидбе т. зв. систем часовних зона које име злоунотребљава геометрију. Сва места која су ограничена у лоптином двоуглу меридијаном тако, да имају '/ 2 15° н° и Ч 2 15 (п + 1)° дужине имају исто време, тако, да је разлика између месног (ловалног) времена и сунчаиог код иоследњег меридијана ± '/ 2 Б, што је за ночињање школе или рад у Фабрикама већ ометен. 5 ) Ио мшпљењу нисца ове расправе може се мерити релативна висииа сунчева простим мерилом то је Гномоп. Свака школа која има дворшпте може одвојити нарче земл.е и да га уравна. На тој равнинп ваља после нодићи уцраван штаи а на његовој подножној тачци повући нодневну линију коју ваља иоделити. Ако штаи има а јединица, а до места до којег допире сенка његова у подие има 1> јединица, оида је тригонометријска тангепта поднепне внсине сунчеве а:ћ Могу се гномоном вршити разна носматрања и с тога би требало да га има свака шкода.