Просветни гласник

316

наука и

настава

посматрањем на Јунитеровим трабантнма, хронометром и месечевим раздаљинама изазива темељну репетицију онога што се учило. У геограФско одређивање места ваља убројати и тражење динеарних координата, тражење (над и подморских) позитивних п негатпвних виспна. Нижпм разредима треба дати о том основну мисао а више разреде упознати и са другим подацима, а то су тригонометријски, барометарски и термометарски. 10 Разне раздаљине небесних тела. Да поновимо и сведемо на овом месту стање нашега укупног знања које смо добили под претпоставком да је се овај предмет изучавао према овом упутству. Према томе смо сазнали ово: Земља је допта која сдободно дебди у светском простору, све звезде находе се са упутарње стране небесне лопте која је сасредна (концентрична) са земљином лонтом. 0 полупречнику лопте светскога простора и не говоримо, јер сматрамо да су сва тела на пебеској лопти подједнако раздаљена од центра. Ну сад наступа питање да ли је и оправдана ова претпоставка. Укидеће се да није и то само тим кад се уведе појам о иаралакси звезда те је тако Аристотелова кристална звезда сва на парчета раздробљена т.ј. да се за свако небеско тело може наћи и његова раздаљина од земље. Искуство казује да је овај појам тежак за ученике јер они веома тешко разумеју за што баш да се угао, нод којим се види са звезде земљнн полупречник може са земље одређивати ? Да се ученику разбије сумња, паставникова је дужност да доведе у везу мерења на самој земљи или на самоЈ каквој слицн како раздаљина зависи од паралаксе. Ми бисмо упутили на начин Лакајов и .Даландов. Он је приступачан и сваки ученик лако ће се обавеститн који зна за правило да се четвороугао одређује са пет комада или података. Овде мислнмо на паралаксу сунца и пролаз једне од доњих планете крај сунчева котура. Као завршни рачуп свих посматрања истиче се једна, пређе само слућена истина али недовољно јасна а то је: да земља слободно лебди у светском иростору крај која се находи још и безброј других светских тела која иду својим путевима. Већ се само руши уверење које смо имали о надмоћности наше земље над осталим небеским телима али ће се оно тек онда потпуно срушити ако озбиљно захтемо да заснујемо гледиште на свет док; трином да је земља центар свега јер нам се тада не би задовољио наш појам о узрочности.

11 Птоломејев систем. Еад почињемо говорити о систему који је трајао толико векова требало би желети да се теоријски иогледи старога света проуче у неком складу какав је могао бити и да се изложи, да се ипр. и по хомоцептричном систему дубоко могке објаснити већина пебеских појава кретања, ну овде немамо на то времена. 1 ) На супрот томе узимамо на се наставничку дужност да систем Птоломејев изложен у његову „Алмагесту" и који је човештву 14 векова служио као норма, не изнесемо тек само летимично већ довољно темељно. Тек кад је младићски човек научио мислити геоцентрички разумеће и хелиоцентрички. Може се рећи да је мало истина од онога што је у Птоломеју и то апсолутно или да се доцније тек нешто и нешто допуњују. Ми зпамо да се у овом захтеву слажемо са признатим методичарима матем. геограФије ма да може иекима изгледати и сувише велики овај захтев, алп находимо да је он ипак на свом месту јер се ослањамо на начело напредне педагогије да ваља ићи од простога сложеноме. Хипаркова духовита теорија ексцентричпих кругова на коју је хтео свести неправилностп (аномалије) сунчевога кретања већ чини почетак; за овим се почела ређати прецесија, чију је природу Хипарк знао и ако је рђаво тумачио. 2 ) Фазе месечеве је Птоломеј објашњавао правилности његове путање. Тако исто ништа не смета да се унесу деФиниције о години и месецу (сидеричном н троиском) јер су ту резултати исти и ако би се узело да се сунце око земље а не земља око сунца окреће. То исто вреди и за помрчење. 3 ) Већ друкче стоји ствар ако пређемо на оцењивање геометријске фикције — науке о епициклама — које су код Птоломеја, за објашњење појава играле врло важну улогу о пре њега још и код Аполонија. ') Да се овај начин иредстављања може лепо схватити треба читати у Шјапарелијевом спису: 1|в з^еге отосеп4псће сН.Еш 1 оз80 сН СаНрро (11 Апз(:о1;с1е 1876. (Немачки од Хорна у геНасће ?. МаШ. и Рћуз. 22. Јаћг§\). 2 ) Има једна направа за прецесију од К. Хаса (нрецесиони глоб). Наставник који би предавао матем. геограФију а нарочито ако би био математичар могао би лепо објаснити Физиогномију неба у разиим временима. Тако се даје објаспити како су Јелини неке од звезда могли угледати са њихне геогр. ширине док се оне данас не могу са тога места угледати. Упореди: 6а11еп МОИег, 1)ег ЈРгхГегпМтте! језГ ти1, 2и Нотегз 2еК;еп, Ке§епбћиг§ 1886. 3 ) Израчунавање елемената потребних за помрчање надмаша програм средње школе. У изузетним нриликама ако се деси да је цео разред ваљаи могло би се и на то прећи и онда ваља прочитати: Израела Хондварта: Е1етеп1е (1. 8рћапвсћеп Ав(;гопот1е, "ШезћаЛеп 1882. •