Просветни гласник

НАУКА И

НАСТАВА

317

Ова је Фикдија потпуно задовољила своје доба. Тај Факат већ засдужује толику пажњу, да бисмо осећали ираву одговориост ако ово зиање предамо п омладини. Ову духовиту хипотезу о еиициклама ваља дакле изложитп али не заборавити и напомену да она свој циљ постизава само геомотријски и сложена кретања луталица подвргава општем принципу док механички болује од недуга по којем материјална тела круже око пдеалног средишта. Да и модерна астрономија рачуна са основним мислима епицикл. кретања, и ако у другом руву 1 ) — то је ствар која се не тиче школе. Нтоломеј а п доцнији му следбеници Пајербах, Региозннтан итд., дали су и таблице планета, из којих се одређују места покретппх звезда за пеколико година унапред. Ово је био један неоспорап триумФ система, по чему се његовп следбеници не могу осуђивати. Тек пошто се сазнало све што тај систем може дати, може наступнти реФорма о којој ћемо говоритп у идућем чланку. 12. Коперников систем Зграда коју су генпјални Грци назпдалп беше скроз математпчкн тачна, ма да је унутарњост грађена на многе вештачке начине и извештачене конструкције, — те се то увиђавном судијн није дало сакрити. Отуда сусрећемо још у средњем веку по које покушаје који су ишли на побољшање: Арављапп, Алфонсо од Кастилије, Никола Занус 2 ). Ну тек бесмртно дело Коперниково (Кеуо1иИопе8 огђшт Сое1е8Иит, ШтЛег^ 1543.) скида застор који је сакривао очи најбољим испитиваоцима и почем је то дело јасно и одређено поставнло два правила: да се земља окреће око своје осовпне за 24 часа, а за 365 дана обиђе око непомичпог сунца беше нађепа путања свих небесних иојава кретања. Онај, који би хтео Формуловати оба закона леппм заокругљеним доказима тај не бн само радио у чисто индуктивном Коперинковом духу, већ не би радио ни у духу разумне педагогике. Прво п прво ни сам Коперник не беше у стању да онровргне директно Птоломејев наук него се више морао ограничити на доказнвање да су по његову схватању ствари јасније нростије и нровидније 3 . У том смислу нека ради и модерни наставннк. ') Наше данашње поновно развијање тригонометријских редова није друго већ аналитичво дедо епидикличиог приндипа. На овој чињеници оснивају се два дела пуна засдуге новијег времена (МоМив, Бге Е1ет. с1. Месћаи. Деа Штте18, Бе1р21§, 1843.; &у1с1еп, Бје Огипс11ећгеп (I. Аз1гопот1е 1877. 2 ) Нека се наставник у даном случају опредељава сам хоће ли да иредаје оиширније о дретходнидимаКоперниковим. 3 ) Кроз књиге се нровдачи мњење које се још није искоренидо а на име да је Конерник одмах раскрстио са епици-

Понајпре нека се излоасе промене четири годишња времена и одмах ће се видети како је ово објашњење необично лако и просто, чим се дакле узме да се земља окреће око сунца са осовнном себи наралелном и да тим описује круг. 1 ) За овим се може нрећи на решење задатка да се објаспе са хелиоцентричког становпшта неправилности планетских кретања као што су повратност у кретању, вршкасто п вргуљасто (8сћ1еИ'еп1)е"№е§ип§). Ако се пзнесу два цртежа п ставе упоредо и то: један који представља кретања по Птоломејеву систему, — тада ћемо још по најпре постпћи циљ тј. да је Коперников спстем онај који одговара правој истини.' 2 ) Модели који би томе служили учиниће још већу услугу, јер ће се из њпх моћи видети са свим очпгледио све оне особености планетског кретања, којима су Птоломејци толико главу разбијали и да ствари нису ништа друго до оптичка обмана. 3 ) На нижем ступњу гимназијске наставе паравно не може се изпосити потпуно строг доказ о дневном и годишњем кретању земљину. У нстини су н разлози' привиднога кретања од јакога значаја. Доказапо је, да су звезде без изузетка веома удаљене од иас — земље. II онда је много истинитија поставка по коју треба узети малу земљу као тело које се по светским просгору креће него толике звезде да се око ње као центра окрећу. И, ако се, с помоћу рачуна о наралакси ставе једна крај друге, грдна сунчева лонта крај мајушне земље — онда се тек увпђа колико је нрава имао Коперник, кад је, (да сачувамо његов израз) из нисма којим своје дело посвећује, рекао: Светило света, иоставио на своје место. Доцније понављање о математнчко-геограФској настави мора се ослањати на непосредне доказе из науке о земљином кретању. Мн бисмо само могли ово световати да се сви докази о обртању земље клама. То он није учинио иити му је донуштадо само стање ствари, ма да је компдиковани систем Цтодомејев знатио упростио. х ) Место уобичајеног нерспективног очигледног излагања може се удотребити и друго. Внди Ма1г, Н1е ЈаћгевгеНеп. 2еНвсћгЦ'. Ј. 8. 7. Ваш1. Овај п&чин цртања даје и изглед слике о неједнакости даиа и ноћи у поједишгм периодама године. 2 ) Добар пример находи се у Херм. Кларпа Аа^гопопшсће ЕнгуИорасНе, Ве1ри§ 1871. стр. 120. 3 ) Такав модел онисује Ј. Милер (Ј. МиПег, Еећгћисћ Лег Козшхзсћеп 1'ћумк, Вгаип8сћ\уеЈ§ 1875. 8. 141.). Тако се исто могу препоручити и Вигандови »Пројекциони Фотограми' ('2еИг 1882.), нарочито оним заводима који су тако срећни да имају и скиоптикон. Објективно излагање повратних динија (8сћ1е11'епће\У"е§'ид§) скиоптпкопом је ленше и од самог модеда од жица.