Просветни гласник

318

НАУКА П

ПАСТЛВЛ

ехнате према двама гдедиштима. 1 ) Скретање ири слободном падању с једне странс и азимуталне иромене при хоризонталом кретању с друге. Огледи са падањем тела веома су тешки за извођење и веома је мади број наставника геограФије или физике који би могли о том говорити по својем соиственом искуству али, ако се ти огдеди правилпо објасне добијају особену вредносг. Може се иочети забдудом Конерникове системе са Тихом де Брахеом на чеду, који су без дубљег размишљања заступалп мњење да ће камеи пуштен са торња скренути к западу тј. пасти западно од његовог иодножја, док се појава може потиуио објаснити паралелограмом кретања и као резултат даће скретање не ка заиаду веЛ истоку као што и сам оглед потврђује. Већ је многоврснија друга група по којој скретања бивају кад се опали метак, или кретања струја ваздушних и воденнх као и Фуколтов оглед. На жалост немамо до сада ии једнога доказа који би био елементаран а неусиљеи за правидо: да је под геограФСком шприном <р часовно кретање равнине њихања сразмено величини 81иу. 1'азуме се да је веома ноучно да се такав оглед нзведе у школи. Који се тим мало ближе бавио увидеће да се том школском огледу сгављају велике сметње. 2 ) Иа и годишње земљино кретање је истина, искуством ностала, која се изучавала п ироучида како ваља тек две или три стотине година по Конернику. И овде се ваља савесну наставнику узетн на ум, да новереној му омдадини смисао истине не нагрди безбројним доказима иопударне литературе. Има само два основа који дубоко уверавају а то су аберација светлости и годишња иаралакса некретница. 3 ) 13 Космичка Физика. Кад се п Конерпиков систем светова буде објасн&о онда се строго говорећи и завршила Математнчко -геограФска настава; највпше да би се после ') Видд расправу пишчеву: који се утицаји земљине ротације могу видети или осетити, НитћоИ!;, 1. Јаћг§. 8. 328. 2 ) Уобичајена дужана вискашто се клати, "ведива је прелрека. Да би се отклонида нредложио је Мауриције занимљиву измену. 3 ) Овде се наставнику истиче потежи задатак. У колико изгледа номерање некретница услед земљиног обртања а и овалне линије које оне по изгледу праве услед годишњег земљ. окретања око сунца само је аберациона елипсапосвојем положају са свим друга према паралактичкој елипси. Да се ове супротности јасно изнесу ваља сам наставник да их добро зна.

тога још могло говорити о Амхндовом систему, Кеплеровим законима али више приповедачки него научно. Ну по чем је онај који је средњу школу свршио, добио, као штоЈје горе речено извесну колиличину астрономског знања, то је у обичају да се настава распростре и на теме које имају у себи чисто физички карактер и коју ми називамо козмичком фнзнком . 1 ) Овде ваља разумети два разпа дела и то један под именом: Наука о оиштој тежи а други под именом Астрофизике. Више него игде вреди за оба ова дела стара посдовица да је мајсгор тек онај коме не стоје сва средства на расположењу. Јер је унраво опасност за ваљанога и снремног наставник који је дубоко пронпкиут иитересима свога иредмета да у школу не донесе питања, чија решавања треба да су на Вед. ПГкоди. Тога ради хоћемо да назначнмо на које се предмете има ограничити наставник у највпшем гимназнјском разреду. Ваља објаснитп у чем се у главном састоји космичка гравитација, а носле се послужити њоме да се објасне проблемс које се земље тнчу. Понајтеже им је: одређивање земљине густине и одређивање облика клатна. 2 ) Покрај овога додазе времена на ред. Ну тада се враћамо к небу и тралшмо односе шшеђу ошпте атракције н Кеплерових закона које је рачуном нашао. 3 ) Том приликом можемо наговестити како се израчунава пут планета из три гсоцентрична посматрања. Завршетак јо сад и карактеристична појава прецесије као нојаве која је иоследица привлачења. 4 ) АстроФизика удази онде где је немогућно посматрање неба дурбнном. Наставник ваља дакде да изложи прегдед о резудтатима топограФскс астрономије. У томе се издагању указује прилика да се 1 ) Почем се овај компромисни систем не изпоси исправно т. ј. обележен оскудним историјским разумевањем, то се у настави ваља још јаче потрудити па ноказати из којих је разлога никао такав систем који је примио кретање земљино са остацима старине и како се морао тошком муком привикавати на систем Коперников. Да се ово обрађује дедуктив. методом пе можо се никако допуститп у оредњој настави на нижем ступњу. Довољно је показати ученицима да планетски путеви нису потпуни кругови. -) Формула, ио којој се из дужине клатна изиадааи спљошњавање не иде у програм средње школе. Ну, узев у обзир Шс(;ег-ова носматрања онда се принцип може и простијим средствима објаснити. 3 ) Како се елементарним нутем може извести Њутнов закон из Кеплеровог види чланак: Н. Уо§4: Б1е е!етеп4. Нег1еИип§ с1о8 М"елу4оп18сћеп АппМипЈЈ-^езеиез аиз с1еп Керр1ег8сћен везе(.2сп. 2. 1. т. и. п. II. 18. Ван(1. 4 ) В иди Гинтера: Нап(1ћисћ (1. МаШ. 6ео§гарМе 8. 743.