Просветни гласник

ОЦВНЕ И ПРИКАЗИ

319

изнесу и неки од теоријских иогледа. 1 ) Излагаље ових ствари буди интерес и код најФлегматичнијих ученика само треба излагати ираво стање ствари. 2 ) Као диа моћиа средства за испитпвање, онде где нам недостаје директннх посматрања то је фрто1 ) Да споменемо само одређивање висине месечевог брега и израчунавања лравог трајања сунчеве ротадије кад се зна време за које се није видела извесна теда на сунду. г ) У том номеду вредц читати; Н. Ј. К1еш: Јаћг1)исћ Ј. АзЈгопотго идс! (јеорћузгк.

графија зчсзда и саектариа анализа с додатком да се универзум састојп из истих основака као и наша иланета н иајзад изложити космогонију, Кант — Јапласову хппотезу. 1 ) . (свршићв се) ') Ваља су чувати да се сувише не истакне опа хипотеза, која још није никаква теорија, јер јој ни огдед Пдатовљев не може сувише иомоћи. Према томе треба је узети само као духовиту хииотезу.

ОЦЕНЕ 2 ПРНКЛЗИ

Споменик Српске Краљевске Академије XXXI., други раздео 29. Београд. Државна Штампарија Краљовпне Србије 1898. Цена 2-50 дин. Напред иаслон п прегдед. За тим текста 173. 4° стране, дакдс 22 штампана табака, У овом Споменпку Српске Краљевске Академије надази се десет разних нридога за нашу историју како старијег тако и новијег времена. Међу овим прилозима налазимо грађе и за полптичку и дрквену историју, као и за историју српске књижевности. Према томе ово је један од најобилнијих Споменика историјском грађом, што их је до сад издала Срп. Краљ. Академија Наука. Да прегледамо летимично шта се налази у сваком од ових десет прилога. I. На прво место напечатан је: Обред исиоведања вере и ироклињања јсретика , који је саопштио II. РужичиЛ. Од великога је значаја за Историју српског Народа како у Маћедонијн и Зети, тако и у Рашкој, Хуму и Босни и појава Богомила у средњем веку. Особпто је од значаја ова секта за политичку и црквену историју Босне. Отуда је драгоцен сваки нрнлог, којн бн ма и најмање светлости бацио на међусобне односе Богомила, а исто тако и на односе нзмеђу цркве богомилске, нравославне и католичке. Јерес богомилска поред свог полнтичког значаја укорењена међу Србе дубоко задире у културне односе српског народа. Овај прилог поред тога шго је доста важан за нашу литерарну историју износи нред нас како је православна црква одлучивала јеретике. 11 оред тога овај прилог богат је именима појединихБогомила, па које православна црква баца нроклество. Овај прилог писан је у XIV, веку, како вели г. Н. РужичиЛ. Али ја не мислим тако. Пре ће бити да је ппсан крајем XIII века, још за жпвота архијепископа Јакова. А Јапросветни глдсник 1898 г.

ков је бпо архијепискон од 1287—1292. Да овако мислим даје ми право забелешка на стр. 8. овог Споменика другп стубац, где стоји заппсано: „ Јакову ареосвештеному и иравоверному и благочастивому архијеиискоиу всјеје срискијс земље многа лета", што ће рећи кад је ово пнсано архнјепискон Јаков био је лшв. II. На другом месту, дакле од страие 6. до 36. налази се прилог од г. Јована X. ЂасиљевиИа-. „Маћедонски Зборнпк нрошлог века". Г. Басиљевић, млад и вредан ночетник у овом послу нрво је описао особине овога зборника са лингвистичког гледишта. Занимљиво је овде нарочито то што нам износн особине маћедонског дијалекта. Овај опис и изношење садржаја овог зборника простире се па 10 страна (до 15). Да ли је ово све тачно, а нарочнто оно што г. Васиљевић вели да маћедонски дијалекат стоји на подјодиаком домашају ц српскога и бугарскога језика, „али који се битнпм својнм особинама одликује и одједнога и од другога, и од српскога и бугарскога језика", није моје да кажем. То треба да кажу они, који су јачи од мене у филолошким стварима. Доста је то да напоменем да је г. пнсац пзнео палеограФију рукописа. Изнео је особине вокала и консонаната, писарске погрешке, главне особине облика. Ту долазе прво падежи као именски облици, па затпм глаголскн облнци. При крају описа налази се збнрка речи, као малн речпик непознатпх речн у споменику. За овпм долази сам текст зборнпка. Са својпх нарочптп погледа врло је значајан четврти чланак, који говори о томе: како треба учити своју децу сиасењу. Ово је религиозно педагошки чланак о васпитавању деце, где се истиче начело да децу ваља васаитавати тако да буду научна и благородна. Занимљив је овај чланак и с тог гледишта, што је то самостална творевина 42