Просветни гласник

320

11ГИКАЗИ

једног човека, Србина Маћедонца, који јс био врло начитан према времену у коме је живео — (прошли век). За тим што диже свој глас протнв себичности и васпитавања деде да теже за сребром и златом, за имањем и богаством, већ тражи да родитељи васпитавајућп децу своју облагороде душу детињу, да развију у деце осећаје правичности и побожности. Тражи да се деца упуте добрим и илеменнтим делима, па се пеће лако попести за злим. Тражп да се у детету развију религиозни осећаји. У онште узевши овај је чланак од необичног интереса са својих педагошкнх принцнпа. Од особитог је значаја што је ноникао у Маћедонији или у Старој Србији, што га је писао човек прошлога гека свакако у време пашега Доситеја. Од необнчне је вредности и за историју Иедагогије у нас на Балканском Полуострву. С тога баш и скрећем пажњу оних, који се у пас баве историјом Педагогије. III. На трећем месту у овом Сноменику епископ г. Димитрије износи „тшшк Хиландарски". Овај типик издао је раније архимандрит Леоннда у XXIV. Гласнику срп. учеиог друштва. Но како приређнвач вели са многнм грешкама. Пошто је нриређивач изнео напред у два листа кратко објашњење о самом рукопису као н историју постанка рукописа, то нам прилаже десет снимака са десет разних страна, у којима се може видети тачно какав је оригинал. За овим долази текст самог рукописа, који обухвата 15 страна. IV. На четвртом месту долазп „Седам писама ћирилнцом писаних из млетачког архива" које је исписао г. Јов. Н. ТолшК. Ово су писма која се тичу пограничних односа између. Турске и млетачке републике. Пнсао их је МустаФа, саиџак бег клиски шибеничком кнезу. Само је последње (седмо) захвала Мехмед-паше, санџак-бега клиског спљетском кнезу па посланом ноклону. За нас је поред садржине у писмима врло важно и то, што су писана ћирилицом. У осталом то није необично, јер ће се наћн још доста нисама босанских паша, везнра н бегова писаних ћирилицом. А није ово ни првина у нзношењу ћирилским словима иисаних пнсама од стране Срба Мухамедоваца у Босни. Гачки је већ објавио нреко 150 таквих писама у ,б1аг1пата" књ. XI. и XII. Преписивачу н прцређивачу хвала на труду. V. На петом месту у Споменику изнесени су: „Нови подаци о битци код Сиска 22. јуна 1593. године" исписао и прикупио г. Јов. Н. ТомиЛ. Ови нови подаци састоје се из дванаест нових прилога, од којих првих десет са свим нових, које је г. То-

мић преписао из рукописнога зборника у Амбрознјевој бцблнотеци у Милану, • а два последња су штампана у засебшш књижнцама 1593. год. Како су данас велика реткост г. Томић их је преписао и саопштио. Ови подаци бацају доста светлостн на ову значајну бнтку хришћана с Турцима. VI. II на овом месту приложио је нам г. ТомиК два врло вредпа податка за нокрет хришћана на Балканском Иолуострву противу Турака крајем XVI. века. VII. За овнм долазе: , Прилози зи историју Црне Горе и Боке Которске иочетком XIX. стољеЛа из Петроградског Државнога Архива" преписао Марко ДраговиЛ. Господин М. Драговић нас је и овога пута јако задужио. Он је овом приликом материјал за историју срп. народа обогатио са 39 пнсама н једпим пасошом. Сва се ова писма махом тичу односа између Гусије и Црне Горе с Боком. Захватају време од 1800. до 1817. године. Има писама врло занимљивих и значајних за политичке односе Црне Горе и Гусије. (Споменик стр. 90—-127). VIII. На седмом месту Споменика XXXI. од стр. 128—152 нрнлажег. Стојан НоваковиЛ: „Француске службене белешке о заиадно балканским земљама из 1806.—1813. године ". Прилагач је овај материјад распоредио на одељчиће. Прво је изнео „нредходне напомене", где износи како се од скора ночела скретати пажња на преписку између Француских ноједпних знаменитих раденика и сарадника времена Нанолеона I. а која се тиче Балканског Полуострва, специјално Срба. За тим описује зборник пз кога саоиштава горе иоменуте белешке. За овим излаже садржину поменутог зборника и кратак преглед онога, што саопштава у Спомеиику. На другом месту износи „Бслешке о Арбанаској, извађснс из дела г. Нуквиља ". Значајио је овде оно што белешке говоре о Скадарском Пашалуку. На трећем месту долази „писмо М. Зановића минпстру француском" од 9. септембра 1810. године. За овим „Сппси о Црној Гори и Херцеговини" веома занпмљив прилог за односе између Петра Петровпћа I. н поданика му Црногораца. На петом месту долази врло орпгиналан са својих погледа „Фуркадов путни извештај о Босни". Овде су истина врло заиимљиви подаци за Босну 1812. год. али је нагрђена и словенска раса. Доста ради те оригиналности да изнесем само ово. Поредећи Турке н Бошњаке, дајо превагу првима као културиијима па вели: „Али Бошњак, .Хрваћанин, као и сви остали од плирског стабла као да су рођени само „за разоравање. Тај нагон к нереду, тај прохтев „за незнање, та мрзост према раду право су обе-