Просветни гласник

328

КОВЧЕЖИЂ

о главним и спорсдним тачкама на хоризонту, о току сунчовом, о утидају сунца на земљу, о крстању земљине кугле, о облику земље, о копну и води. — Да би увео писац ученико у разумевање карте говори о облику собе, о школској згради са околином, о варошком плану, о околини. Нисац отворено устаје против тога, да ученици на намет науче она објашњења, која се у географијама о овоме систематски наводе. На испитима може се додуше правити нарада са овим на памет наученим реченицама, али очигледности није ти.ме нигата пбможено; напротив ученици се павикавају на бесмислено декламовање. Боље нека им се чешће покажу: долина, обала реке, подножје или врх брега итд. У трећем одсљку говори писац о арегледу иовршине земљине: из овог дела треба да је задатак геограФије овај: Преглед површине земље с обзиром на најважније разлике у начину живота народа, у колико

тај начин живота зависи од природе места пребивања. На послетку говори писац о Европи, и ту: о Немачкој укратко, о границама Евроне, о хоризонталној и вертикалној разграни и о водама, о земљама; даље о Азији, и ту: о Сибиру, о задњој Азији и Јапану; о јужној Азији, о Инднји и о малајском острвљу, о Ирану, о Турану, о азијској Турској, о Мезопотамији (Међуречној Земљи), о Сирији и Арабији, о малој Азији, о Кавказу. Натпис иојединих тачака изнесмо с тога, што со о њима говори у оном облнку и обиму, у којем то треба ученицима износити. — Звамо, да се и у нашим гимназијама мука мучи са наставним градивом из геограФије у првом разреду; с тога препоручујемо наставницима геограФије овај нацрг лекције, јер смо уверени, да ће им исти у предавању корисно послужити. На крају ове свеске приказује се неколико књига. с. м.

КОВЧЕЖИЋ

УЧИТЕЉСКА ШКОЛА — ИСПИТИ. По француском

За ученике-це, Учит. Школе ући у живот значи, д обити за учитеља иди учитељицу, значи: изаћи из школе и ућн у стварни живот; оставити снокојан живот, којн је текао тако, да се с њпм у исто време остављају дивни часови проведенн у науци под надзором благонаклоних наставника, а у средини раз^инх другова; изгубити онрезно туторство, које одушевљава, храбри, подржава вољу, која је готова да малакше; одрећи се срећног снокојства једнога живота без икаквнх одговорности сем одговорности самога себе нрема уредби, чију мудрост свакп појми; — то значи, оставити све ово и бити нагло бачен, на свој ризнк, у звање и мучан додир с људима онаквим, какви су. Особито је то велика иротивност за девојке. Многе су првих дана свога наставничког рада жалосне: деца пз њихових разреда често су неучтива; сва немају обичај да убришу нос нити да се умију родитељи су равнодушни, а ова равнодушност после изласка из школе чини страховиту противност с љуоазношћу дојучерашње средине. Међу тим, та равнодушност је само природна глупост људи, који с тешком муком ироводе свој живот, али која изгледа да је непријатељство. Ето, за ове почетнике ми пишемо ово, да бисмо их научили, да у овим првим спољашњим појавама, нађу извор великпх уживања, која скрива тежак

положај наставнички; да би им пружили руку, која помаже; да би их сачували од онасности и неумешностн, које су у вези с ночетком; да би изазвали код њих размишљање о оннм великим припципима којп управвљају, који треба да надахну њихову вољу и да јој даду јединство, снагу, дубину моралног живота, која преображава труд наставничкн. Ето, радп чега смо ми више година од нашег лсивота одузимали ране јутарње часове с дубоким уверењем, да никаква дужност сада није преча нп узвишенија од оне, која нам налаже, да приномогнемо, колико нам то наше снле донуштају, ведиком послу око народног просвећивања. Многи су нам се почетницн исповедили, да жале из дубине душе годипе проведене у Учитељској Школи! Па колнко имају разлога! Те три године неуморнога рада и напора за образовање свога разума, своје воље, треба да су три срећне године. Никакав додир с људима, с њиховом себичношћу, њиховнм страстима и њиховОхМ неправичношћу; никаква брига за положај и будућпост; свако награђиван но заслузи: школа нам даје слику идеалне ренублнке, која је заснована на правди помешаној с љубављу. Јхао што ћемо то доцније видети, осећање, што га ученици могу имати из дивне узајамне другарске солидарности, која им доноси срећу, удвојава вредност овпх трију годпна спокојства Ненријатно је само, што се ово душевно спокојство врло често ремети, не нспитом, којим се завршује трогодишње школовање,,но иредраеудом о