Просветни гласник

РЛДЊЛ Г.1ЛВН0ГА ПРОСВБТНОГЛ САВЕТА

Сл. 167. у рукопису представља БцЈМаИв ригригеа, биљку, која у Србији не расте дивља а мало је се где гаји и по градинама. Дута ваља, та биљка расте свуда но Франдуској, с тога је Франпускн учитељи и показују својим ученицима. У Србији иоменуту биљку заступа 1)ј§1(аП8 1апа1;а, коју је дакле н требало нашим ученицима ноказати. 3. Нисац нам својим рукописом нредлаже и неке нове термине, а тиме нам само ремети и квари ботаничку терминологију. Тако, нредлаже: пресадница место садница; лист, листови м. лист, лвшће ; прашни конац м. прашни кончић; бели локван, м. кордон ; тако звани нокат м. нокатац ; љуска, љушчица м. љусна, љуспица; кићанка м. кита; назуичена м. зупчаста; најгорњи м. горњи; шибови м. шибље; дрвета м. дрвеће; нољски креш м. раставпћ; пољске маљаве с.ито (1дш1)а)) м. маслиница (по Златибору и Ивици); пасуљ м. грах; 1 ) итд. Писац увек пише хрђав м. рђав; храст м. раст; у виду м. у облику итд. Мислим да писац јако греши кад поједина научна имена преводи. Тако на пример, он преводп Уго1а сапгпа са иасја љубичица; ЂгдНаМз ригригеа са црвени наирстак; Ма.1са гоНттјоИа са слсз с округлим лишпем; Орћгув пшбсНега са мушица; Орћгуз арГрЋега са ичелица; ОгсШб ШоИа са дволисни каћунак итд. Даље, нисац не правн разлику између термина: чено (ченови) и ченак (ченци). Пупољци у главицн бела лука су чена а не челци. Ченци су они меснати пупољци што се развијају на стаблу у лука (А11шт), Беп^апа ћиЊИега, Роа утрага итд. Писац је утропгио много времена и рада у састављање овога рукоииса, с тога и заслужује наше иризнање и особиту похвалу. Али нрема свему ономе, што сам наиред навео, мипгљења сам : да овај рукопис „Биљке и наука о биљкама," кад би се нечатао, не би могао бити употребљен за уџбеник у нижим разредима средњих школа. Просветном Савету захваљује на пажњи и поверењу 28. окгобра 1897. год. у Београду. Жив. Ј. Јуришик ироф. II београд. гимназ. По саслутању реФерата Савег је одлучмо, да се пом. дело не може примити. РеФерентима је у име хонорара одређено сваком по осамдесет (80) динара. XIII. Прочптан је реФерат г.г. Јов. Миодраговића и Луке Лазаревића о , Причама из историје" од А. Пантића. Тај реФерат гласи: Главном Просветном Савету Изучавање историје у основној школи колико је нотребно за ученике, толико је тешко за наетавнике. ') Реч грах надази се и у старим сиоменицима нагаим (81апие X) иабележена, а и дан данас свуда у народу живи и одржава се. Једино по бољим градскпм кућама говори се иасуљ, што је постало од латинског Рћа§ео1ч8 или можда немачког Рћазео1е, ћ'18о1е или Раае! (прост народ.).

Да се иеторија не може ту изучавати као наука, то је ван спора. Али да историја у основној настави не треба да буде ни само (опширнија или краћа) ратна историја, нити опет летопис, и то је тако исто извесно. У једно време ирограм из срнске историЈе у основној школи нашој беше тако оппшран, да се мало што више учило и у гимназији. Иротив тога се с разлогом устало, и програм је скраћен. Али као год што се из хигијенских и педагошких разлога, а с обзиром на дечију неразвијеност, не може доиустити сувишна опширност, ието тако ни скраћивање не може ићи одвише далеко из разлога националннх и из разлога на јачи морални развитак, који се историском грађом може потпомагати више но и једном другом. За српску историју имамо данас у основној школи неколико уџбеника. Они се мало чим разликују међу собом. Начин излагања у главном је исти, само је некн одељак у једном уџбенику онширннји у другом краћи, у једном су слике мало јасније и лепше, у другом лопшје итд. Па и но обиму су приближно једнаки. Господин Арс. ПантиЛ, учитељ, израдио је нов уџбеник за српску историју нод натписом „ Приче из сриске историјс ж ученике IV разреда ", који је иоднео у руконису, н о том раду његову ми смо нозвани од Главног Цросветног Савета да кажемо своје мишљење. Госп. Пантић је дошао до уверења да су досадашњи уџбсници за српску историју онширни, па се нотрудио да изради краћи. Њогов би уџбеник изнео од прилике три штампана табака. Још је г. Пантић п слике изоставио. У томе је разлика између његова уџбеника и осталих. Напоменусмо напред, да се у нрограм ове наставе не сме унети ни одвише много грађе, нити оиет Одвшпе мало. Према томе, ни уџбеник не ваља да је ни сувише оппшран ни веома кратак. А кад се јога скраћивањем отера у нејасност; кад се, из тежње, да се што мање грађе унесе у уџбеник, и најкрупнији Факти тек као узгред додирују, или по неки важни моменти никако и не узимају у рачун, онда књига тако напнсана, неће бити уџбеник него некакав иодсетник, који нити ће моћи заменити добар уџбеник, нити давати какво историско знање. Свој састав г. Пантић није ни назвао историјом, него иричама из историје. Нрема овоме натнису рекло би се, да није имао намеру ни да обухвати целу историју, него само поједине слике-из ње. А ово не стоји. Онда не знамо, за што је овакав натпис дао саставу, који је обухватио сву Историју. Може се номислити да је г. Пантић желео избећи сухопарност историеку, па је тежио да историју изложи у занимљивијем облику, у причама. Али у томе није био ни мало добре среће. Његове ириче се разликују од историја , које су његоки другови писали за ову потребу само краткоћом, И ако у г. Пантића нема круиних погрешака, опет их није сасвим избегао. А са велике тежње за краткоћом на много места опажа се нејаеност. Ннвешћемо само неколико примера. Говорећи о мнегобожачкој вери у Срба, г. Пантић номиње домаће богове, које је имао сваки дом, да га чува од зла. А мало доцније вели, да се Срби нису