Просветни гласник

350 РЛДЊА Г.1ЛВН0ГЛ

нокрсти.ш еви од једаппут, него су се иородицс редом кретилс. „Свака је породица бирала сама за себе празник, у који ће ес иокретити, и тај је нразник ноеле крштења славила. Тако је постала слава или крспо име". „Кад су ео Срби доселили у еадање земље, ииеу А »гли да уреде једну јаку државу, ного су моето једне жна.ш више мањих државица". ,,Кад му (Стевану Војиславу) пнеу могли ништа учинитн самн (Грци), оида наторају хумског кпсза .1>утовита, босанског бана н рашког жуиана, којн су били иод њи.човом влашћу, да и они, као грпке прнсталнце, ударе на Војислава". „Под своју етарост Немања сазово сабор и своја два еина, Вукана и Стевана, и због некнх узрока нресто остави млађему еину". „Жена га (Стевана Дечапекога) јс још наговарала да ие остави нросто старијему еииу Душану, него млађему снпу Симоуну, којега јо Гркиња роднла". „Кнез Лазар тада беше ушао у Турке те га опп опколе и заробе". „Кад је оздравио (Карађорђе) и видео да су Турци уш.1П у Србију са впшо страпа, папуетн Србију и утекие у Аустрпју". „Милош (Обреновнћ) нијо хтоо да бсга. Кад је иозвап да бега, одговорио јо: кад је целом народу зло ие треба богати". „Кад је турскп цар впдсо да ћо за туреку државу горо бпти, ако му кнез Михаило објавн рат, нареди 1У(>7. године, да се Турцп иселе из свију фадова Киожевине Србије". „Месеца маја 18(5У, годино, кноз Михапло оде у тоичндереку шуму да се прошота. Из шуме изађу нред џ>ега иеки несретнн п новал>али људи и убију га". „Најпосло Турци надјачају Србе п заузму Најочар, Књажевац и Алексинац, са околпнм еелнма. То примора кнеза Милана, те с Турцпма уговорп примпрје па дужс време, н Турци оставе Србију". „Кад јо кпез Милан увећао Србију и ностао нозавиеан ериски владалац, сазове 1882. год. екупшгпну, која га нроглаеп за сриекога Краља, а Србију за Кра.вевипу". ИРООВКТНОГЛ СЛВЕТЛ

Незгодпо јо и рећи, у нредавању, а камо ли штампати у дечијој књизи овако: „Намосницп нпсу добро уарављали, за то нм Краљ Алексапдар одузме прс унраву". У оиште цео еппс кипти оваким нејасностнма п пеодређеностима, којо потичу из иревелико тежње за краткоћом. И ако је г. Нантнћ дао евоае сиису име „причс" и ако га јо толико скратио, да он нс бн внше изнео од трн штампана табака, онет он није ноетигао да избегне ни историску опширност нн сухопарноет. Он је обухватио сво, а тако кратко, збијено, без зачина, без прича, боз живота и вештине у одабирању и престављању догађаја, да њсгове „Прпче из Историје" изгледају као некн најзбнјенији ирсглсд еве Иеторпје, и .1и мртви костур. А кад сс још п елике изоставе, онда је . г. Нантић отншао корак назад од евојих другова. С тога смо ми учтивога мишљења, да ео овај спнс но можр иримити и шгамнати о државном трошку, нпти нрепоручити као уџбепик за ученике основпих школа. Главном Проеветном Савету 11. маја 1898. г. Београд; нонизни , Л. Лазарсвић Ј. Миодраговић По саслушању реФерата Савет .је одлучио, да сс ове „Приче" одбаце. РсФеронтпма је у нме хонорара скуиа одређено исдссст (50) дииара. XIV. Прочнтаи јс реФерат г. Г. Мнловановића о кривици I". Лазара Никодића, учитеља у Лубници, због узимања мита за исиит учеиика. По саслушању ре<1>ерата Савет је одлучио, да кршшца г. Нпко.гића иије доказаиа и да се нрема томе ие лшже казинтн за оно, за што се онтужује. Овнм је састанак закључеи.

ШКОЛСКН ЛЕТОПНС

Статистика испита зредости за 1896. —1897. школску годину. (1е 1' ехатеп с1е таШгИе роиг 1' аппее 1896. 1897. I Гимназије — (Зутпазез (ИАСТАВАК)

Процеиат нриправдика одбнјеннх на годину дана износио је у гнмназијама: I београдској • 5 - 00 II „ 17.50 крагујевачкој 20-00

крушевачкоЈ ножаревачкој

5-56 ■ - • • 16-67 свега 854 Одбијеннх на годину дана највише је било у крагујевачкој гимназији, а најмање у I београдској