Просветни гласник

358

НАУКА И

НАСТАВА

Познаваоди латинскога језика лако ће иознати. која се правила овим угледним примерима замењују. У књизи. поред примера, означен је и параграФ, на који се односи. Читанка садржи већпном заједпично комађе и то већпном из историје, попгго се настава латипскога као и грчког језика ослања на наставу из историје. При учењу речи пази се оштро на квантитет, пошто се, као што је познато, квантитет не може касније научити, ако се то у првој настави пропустило. Нри превођењу се пази, да се преводе мисли а ие речи, а много се употребљавају ретроверзије и варијације, пошто се ова вежбања сматрају као најбоље срество да се упамти облик и садржина. Писмена се вежбања дају увек у вези са лектиром, дакле само па познатом вежбању. Шилер се нарочито бори иротив погрешнога схватања писмеппх задатака. Њихов циљ није, да се њима увежба оно што треба у паставн научити, но треба само да послуже учитељима и ученицима као доказ, да је оно знање, што се усменпм вежбањем увежбало, ирешло доиста у умење. С тога не треба задавати ништа, што се кроз 3—4 недеље није свакога дана прелазило, за иисмено вежбање. Писмена се вежбања задају сваке недеље п то само у школи и враћају се сутра дан исправљена. 1 ) Лектира писаца се исто тако нрелази као и у немачком и у Француском језику. Нарочпто се истиче ту веза са историјом, с тога су у гисенској гимназији класички језици и историја обично у рукама једнога наставннка. Нрепарација се новога предузима па часу; све непознате речи, облике, потребпа тумачења за схватање текста износи наставипк и ученици белсже, што им је ненознато. За домаћи рад остаје да се то увежба и утврди. Овде бисмо могли с нравом запитати, да ли је оправдано, да се ученицима све сажваће у школи и да ли се тиме не стаје на пут њиховој саморадњи, која се у настави толико истиче? Шта ће бити од тих ученика касније, кад треба да реше какав латински или грчки текст без номоћи учитељеве? На ова нитања одговорио би управитељ гисенске гимназије овако: Ко нама јемчи, да ће ученик сам се снремити код куће, данас, кад има то■1ико живих и мртвих номоћника на сваком кораку? Није ли природно, да ће већина учинити оно, што је најлакше, узети готове иренарације и нреводе и научити их можда и не поредећи све са оригиналом? И какве бн користи имала школа од тога рада? 2 ) В. 8с1п11ег, II. (1. р. I'. Стр. 434. и даље.

Не само да би се тако промашио циљ, но би се и ученик навикао на нечастан рад. Из овога узрока не треба задавати ни писмене задатке код куће, јер навикавање на то из малена, да други за њега ради, може бити ио нашег ученика од кобних последица у његову каснијем животу. Међутим на часу он учи из оригинала, заинтересованост и воља за рад јача, кад се ученик доведе дотле, да и најтеже ствари разуме. Он ради ту саморадно, наставник га подесним питањем упућује, да сам све казује, а наставник му помаже само у оном, на што сам не би могао доћи. Текст чита тек пошто га је потпуно схватио, и том се прпликом бесумње јавља и угодно интедектуално чуство, које му је уједно и подстрекач за рад, учи га истрајности и издржљивости, што је и ио морално васпитање од значења. Колико је пак користи у томе, што је домаћи рад знатно смањен, толнко је очевидно, да није потребно ни доказнвати. Колико је времена уштеђено ту ученику не само у опим стварима, које не зна, но и у оним, које зна, али је само лен да мисли, те их с тога истражује готове! Исти су иостуици и код грчке лектире. Пошто се тај језик у нас никако не предаје, саопштнћемо само званични специјални наставни план. (НАСТАВИЋЕ СВ)

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У НОРВЕШКОЈ') I. Нови закон овако одређује задатак народне школе: „васпитање у духу хришћанском и давање знања нотребних сваком члану друштва". Сеоске општипе дужне су, по овом закону, нодизати и издржавати довољан број школа за сву децу школског узраста. Похођење школе обавезно је, и ночиње од 7. године иа до 14. Према томе, курс народне школе је седмогодишњи. За децу до школског узраста установљавају се дечје школе (8таазко1ег) а за младиће од 14—18 година, установљанају се тако зване ародужне школе (Таг1;8еие18е8ко1ег), којима је циљ да донуне и развију знања изнесена из народне школе. Завођење ових дечјих и продужних школа није обавезно. Држава је. нрема броју деце за школовање и растојању околних села, иодељена тако, да у округу буде једна народна школа. Дечјих школа може бити по неколико у округу. Народна школа дели се на два оделења; млађе — за децу од 7—10 година, и старије — за децу ') »Рускал Школа« за м. сентвмбар и октомбар пр. год.