Просветни гласник

359

од 10—14 година. Свако одељење ради засебно, у сбом разреду (локалу). Број ученика једног разреда не мора бити већн од 35; само у изузетном случају може их бити 45. Ако је укупни број ђака испод 35, опда се оба одељења уче у једном локалу. У сваком разреду време учења траје 12 недеља (по жељи општинског савета може се продужити и до 15 недеља); у школама са 35 — и мање од тога — ученика, оба одељења по 6 недеља у једно исто време, а тгосле, ио 6 недеља засебно, одвојено. Ако укупни број ученика не прелази 20, учење се скраћује на 10 недеља на свако оделење; а кад је 12 и мање ученика, учење траје 9 недеља. Број недељних часова у народној школи је 36, а у дечјим 30. Наставни су пре^мети у млађем оделењу: Закон Божји, норвешки језнк, рачун, читање, писање и појање. У сгарнјем одељењу то исто и додаје се: земљопис, историја при којој се деца упознају и са државним уређењем, природна историја са поиуларном хигпјепом ; ка овим нредметима у многим школама додаје се цртање, гимнастика, гађање у нишан, а за женску децу — женски рад. За оне који желе учити енглески језик (који је у Норвешкој много распрострањен) и друге предмете, заводи се вечерње читање. Од слушалаци тога читања узима се мала плата. Ово читање не сме бити право школско учење и не сме трајати више од 6 недеља у сваком разреду. Нродужне школе, које су замениле пређашње вечерње школе, подижу се на рачун општина са субевенцијом од државе. Учење у тој школи траје но 6 месеци. Поред редовних ученика и ученица, у овој школи може бити и приватних слушалаца (обојег нола) појединих нредмета. Циљ Је овој школи да учврсти знање изнесено из основне школе, а тако исто п да даје пова теоријска и практична знања. Пошто ових доиунских школа још мало има, нису још успеле да потнсну оне старе вечерње курсеве и обласне школе. За садаЈејош тешко казати колико је по опште образовање великп значај ових допунских школа, н имају ли оне шанса за будућност. До сада су њих похађалн понајвише онп, који се спремају за народне учитеље. Учење у народним школама је бесплатно п обавезно за сву децу од 7—14 година. Од ове обавезе ослобођавају се само сакати, болесни и нокварени. За оне прве постоје нарочите школе, а за ове друге иројектирају се у блпској будућности заводи за понравку. По правилима свака школа треба да има своје стално место. Као изузетак допушта се и покретпа школа, специјнлно у оним случајевима где број просветни гдасник 1898 г.

деце за школу није већи од 20. Сваку школску зграду претходно прегледа нарочита саннтетска комисија Предавања се врше на народном наречју, ма да је и обавезно образовање оног литерарног (норвешко данског) језика. Место пређашњих школских комисија, у сваком округу заводи се нарочита месна школска уирава■ (бко1е81уге). У састав те школске управе улазе ова лица: месни пастор кога епископ одредп, председник политичке онштине, учитељ или учитељица кога на две године изберу сви учитељн из једног округа на свом окружном збору и неколико чланова онштинске уираве. Ако је школа начињена при каквој Фабрици или другом ком трговачко-предузимачком заводу, ради деце њихових радника, онда у школској управи председава управник тога завода. У општинским школама није внше настор председник по положају, већ чланови управе из своје средине бпрају председника на годину дана. Дисиденти (верски) могу бити чланови школске управе, али пемају права гласа у питањпма веронауке у школи. Функција школске управе је врло опширна. Под њеном управом налазе се народне и продужне школе. Она водп надзор и над опом децом, која се уче код својих кућа. Бира и одређује учитеље. Израђује наставне планове. Саставља правила упутарњег школског поретка и школске дисциилине. Израђује школски буџет, управља и рукује окружном школском касом. Напослетку, управа саставља опширне сгатистичке податке о школама свога округа и подноси их обласним умолским уаравама (ат(:88ко1е81;уге). Ти подаци (прегледи) штампају се сваке пете годпне — петогодишње. Окружна школска управа је извршнн орган окружнс скуаштине (кгес1зтб(1е1). На овим скупштинама имају право гласа пе само они који нлаћају извесни порез, и који су пунолетни (25 годипа) чланови општине, него имају нрава гласа и сви ђачки родитељи, макар они не платили порез. Одобрењу те окружне скупштине нодлеже све важније школске стварп, као: отварање пових школа, набавка средстава, одобрење наставних планова које је израдила окружна школска управа, правила унутарњег поредка итд. Ближи надзор над школама поверава се нарочитом одбору (Ш8упзуа1§). Једног члана тога одбора бира окр. школска управа, друга два бира окружна скупштпна. На челу обласне школске управе постоји нарочита хЈирава (ат1;88ко1е81уге1), која поглавито руководи старање о новчаној страни школа дотичне области. Чланови те уираве (3—4) бирају се на 4 године од чланова извршне месне самоуправе (ат1з1огтаис18ка1)е1). Чланови те уараве могу бити и женскиње.