Просветни гласник

360

БАУКА И НАСТАВА

Осим ттрикупљања појединих статистичних података о свима школама у области, састављање извода и др., обласна управа рукује обласном касом школском. (Мласна каса образује се од месног приреза на школу и државне субвенције. Ова субвенција даје се ио овој размери: Ако месни школски прирез износи 8—12 бре (бре = 0,01 кроне) на једног становника, каса добија помоћ три пуга већу од њених издатака. Сиротне и ненасељеве области добијају четворогубу помоћ. Ако школски нрирез прелази преко 12 бре на становника, тада се помоћ даје два пута већа. Из обласне касе илаћа се учитељска пеизија, даје се помоћ сиротним онштинама за подизање школских зграда, набављају се наставна срества и др. школске потребе. По који пут даје се засебна помоћ некој од са свим сиротних општина. Напослетку, у неколико нз те касе издржавају се и иродужне школе. Њима се даје помоћ за /4 целокупног трошка. Осим помоћи обласним касама, држава прима на себе и даје 1 / х (а у неким случајевима и учитељских плата, а остатак плате даје општина. Општина даје земљу, подиже гаколске зграде, плаћа послугу, снабдева школу намегатајем, плаћа свој део за учитељске плате. Централна обласна каса игра улогу резервног Фонда. Држава, не жалећи давање на осповно образовање народа, оставља опгатинама одрешепе руке у гаколским стварима. Из овога кратког прегледа већ се види да је у Норвешкој строго иримењен принцип општинске самоуправе у гаколским стварима. То је тим вигае значајио, гато Норвегака овај резултат ннје достигла од једном. Било је времена, особито у време данске владавине, када је господарио спстем туторства и неповерења у опгатинске моћи, но за Норвешку су та времена у неврат отишла. Садашње уређење је резултат упорног и трајног захтевања ноправке, које је трајало скоро 80 година. Државни надзор над школама врше нарочити директори које поставља краљ а нодчињенп су министру просвете. Њихове су дужности да пазе да се закони школски тачно извршују и да прнкупљају држави нотребне иодатке о школама. Надзор над предавањем веронауке дужност је духовништва, Као што је већ напред речено, појединости школског унутарњег уређења, као нир. израда наставних нланова, правила унутарњег поретка и остало зависи од месне школске управе. Закон само тражн да се наставни планови поднесу инспекцији, и даје оишту наредбу, упуство, о томе шта поименце мора ућп у наставне планове. У њима се мора показати подела школе на разреде, ра-

според предмега по разредима, број недељних часова за сваки предмет у сваком разреду, правила за иримање ђака у гаколу, за прелаз из разреда у разред итд. Исто тако у питањима унутарњег уређења и реда од инсиекције дају се само упутства. На пр., закон не брани заједничко учење мушкараца и девојчица; штавнгае он истиче тако учење које је дало најбоље резултате у практици. Телесне казне допугатају се само у крајњим случајевима, кад друге хмере не помажу, а ни у ком случају не дозвољавају се према девојчпцама старијим од 10 година. Школека унрава може завести телесне казне само у споразуму са већином окружне скупштине. Желећи да номогне школским управама у изради наставних планова и да им да угледа за то, министарство просвете израдилоје нарочите нормалне наставне планове. Министарство не намеће своје планове општинама; опо не тежи потпуној једнообразностн зиајући да ствар од те једноликостп ништа не добија, и да меснп услови неопходно захтевај у знатне измене нормалних планова. На жалост, простор овог чланка не допушта нам даљи говор о плановима. Из таквог једног плана за сеоске школе види се да у нижим разредима има 30 часова недељно, а у вишим 36 часова. Највише часова има норвешки језик, па веронаука, па рачун. Гра^ске (варошке) школе у сваком случају находпле су се увек у бољим приликама него сеоске. Још онај црквени закон од 1687. год. тражио је уређење школа у свима већим градовима сем латинских, још и тако званих „циФарних" (ре^иевко1ог) и „писмених" (бкп\с8ко1ог). У тим школама осим закона Божјег, изучавани су предметп по којима су тако и назвате. Поред тога гато је тих гакола било мало, оне су биле у сваком иогледу рђаве. Наравно, и у њима је владао у нотиуној својој моћи схоластичко-теолошки правац. 1848. год. извршена је нрва реФорма градских школа и знатно побољшаи њихов ноложај. Онс школе нриближавале су се сталним сеоским школама које су постојале у неким општинама још од 1827. год. Сваки град, имајући општинско уређење, мораоје имати најмање једну школу. Похађање школе постало је обавезно за сву градску децу почевши од 7 година. При некојим школама заведени су и годишњи допуњујући курсеви, у којнма су се обучавалн „светским" нредметима. Свака школа градска морала је радити 45 недеља у години, рачунајући по 6 часова дневно. Кад је 1889. год. извршена реФорма сеоских школа, реФормисане су и градске школе. Нова школа сад је одређена, намењена, свима сталежима без разлике. Она је сад заиста- постала основна