Просветни гласник

наука и настава

361

школа за ову ону децу, без раздике знања и стања, која нису нигде добила мпнимало образовање. Ну тако је то у теоријн, а практика се још свуда не подудара са теоријом. Уређење градских школа у главним својим дртама сличао је сеоскнм школама. Да покажемо само неке важније разлике, које су наступиле услед повољних услова градскога живота. Градска је школа подељена на три одељења. Прво је одељење за децу од 8—10 год., друго одељење за децу од 10—12 год., а треће одељење од 12—14 година. Школска година у овим школама траје 40—45 педеља. Број недељних часова је најмањи 18, а највећи 24. У њима се предају ови предмети: I одељење: Закон Божји; норвешки језик, историја, земљонис, рачун, краснопис, певање, гимнастика и за женску децу — женски рад. II одељење: Осим иредмета првога одељења, ручни рад, природна историја, мерење површина п простијих обима и цртање. III одељење изучава те исте предмете које и друго одељење, само што се уз историју деца унознају са државним уређењем Норвешке; а уз природну историју долази и нопударна хигијена. За оне који желе, држе се вечерња предавања, као и у сеоским школама. Градека општина самостално располаже својим школским стварима. Органи градске школске уираве јесу ; школека уирава (зко1е81уге1) у ко.ју улазе: пастор, члан месне управе, и неколнко одборника од којих 1 / 3 мора бити састављена од ђачких родитеља. Друго: школски савет (8ко1егас1) у којп улазе или сви учитељи-це дотичнога града, или њихови преставиици које они сами изаберу. Школски савет доноси решења по свима питањпма саме наставе и унутарњег живота. Финансиским делом школске управе располажу у неколико општински органи, у неколико школска управа. Старање о школама врше неколико изабраних чланова, као и у селима, и по један свештеник, кога епискон одреди. Нормални планови за градске школе не постоје. II Положај народног учитеља у Норвешкој. До двадесетих година овога века није било никаквих завода за снрему учитеља, јер није било ни потреба за њих. Учитељи су били псалтирци, а за помоћнике њима пастор је обично бирао најбољега од оних којп се спремају за конФирмацију. Нри издавању новога школскога закона 1827. године, пројектовано је било неколико семинарија за спрему будућих учитеља. Од тада је отворено 6 семинарија

које и данас постоје. Шесетих година овога века за спрему учитеља покретних школа отворени су ири некојим народним школама курсеви, који су трајали по Р/ 2 —2 године, но ти курсеви, иошто су били одвише несавршени, и пошто у практици нису давали никаквих резултата, одавно су затворени. Доцније, 1869. године, курс семинарија био је у неколико проширен, али увек Закон Божји, Катихизис, и црквено невање остали су на првом месту као у првом плану. За женскнње, којима се 1869. год. донушта учитељска служба са извесним ограничењем, (као и сада), иије било никаквих школа за спрему. Учитељице добијале су то звање после шестомесечне практичне нрипреме и после иоложеног нарочитог испита у мушкој семинарији. Са издањем новога школскога закона обраћена је већа пажња и на сувремену спрему учитеља. Ну при том су наишли на нренреку, која увек игра улогу ће1е шлге (плашило) норвешких прилика школских — мислим на оскудицу новчаних средстава. Отворити неколико нових семинарија иоказало се немогуће по скромном буџету норвешком. Због тога су оставили право свакоме (мушкињу и женскињу) који жели тражити учитељско место, само под условом да положи ирописани нарочити испит. Обим предавања у постојећим семинаријама проширен је. Изучавању народног језика дато је заслужно место, т.ј. обраћена је већа пажња, знатно су проширени захтеви односно народног наречја, заведено је изучавање историје литературе. Проширен је програм природне историје и цртања. Заведена је педагогпка са биограФијама знаменитих педагога. Гучни рад за мушке и женски рад за жескиње постали су обавезни. У неким семинарпјама читају се лекције из хигијене, физичког васпитања деце и баштованства. Ми се нећемо овде опширно задржавати на програмима семинарија учитељских. Обим предавања у тим школама биће опширније поменут при говору о учитељским испитима. Школовање у овим семипаријама траје две године. Допуштено је и женскињу школовање у семинаријама. Отворене су две засебне семинарије са малом субвенцијом од државе. Учитељски исаит дели се на д«е врсте. Нижа врста даје право на учитељску службу у млађем одељењу сеоске школе, а виша врста испита даје ираво на службу у старијим одељењима сеоских школа и у свима одељењима градских школа. Ирема томе, нижа врста испита не даје право на службу у градским школама. Испит учитељски је теоријски и ирактични. Теоријски део учнтељског испита ниже врсте приближује се пријамном испиту за 47*