Просветни гласник

362

ступање у семинарију. Он се дели на иисмени и усмени део. Писмени део састоЈИ се: а) нз описног писменог састава, б) из састава приповедачког карактера, и в) из писмених задатака рачунице и геометрије (мерење површина и најпростијих обима). Усмени део обухвата следеће нредмете: Закон Божји, норвешки језик, историја, земљоиис, аритметику са основима геометрије и природну историју. Осим тога испитују се још и из краснониса, цртања и ручног рада. Испитни захтеви одговарају оном допунском курсу народне школе. Замишљало се да ће ученици, који успешно сврше курс нормалне народне школе са допунскпм курсом, моћи полагати ове пспите. Ну практика је показала да обична народна школа не даје потребну спрему а број продужних школа је мали. Услед тога, приватним средствима и државном субвенцијом, отвореио је неколико школа за слрему оннх који желе полагати учптељски испит ниже врсте. Практични део испита састоји се, у пробама предавања из оних теоријских предавања, а сем њих још и гимнастике и певања. Све ово што је речено за учитеље важи и за учитељице. Исиит за виши стеиен одговара испиту који полажу свршавајући семинарнсти. Он се дели као и предњи испит за нижи степен. Писмени исиит овог стеиена састоји се из: а) писменог састава, б) историјске теме, в) геограФске теме, г) рачунских задатака са алгебарскпм примерпма, д) задаци из геометрије и геометријског цртања. На усмени испнт пуштају се само опи, којииоложе писмени испит. Усмени исиит обухвата следеће иредмете: Закон Божји, норвешки и старо-норвешки језик, историју, географију, природну историју, аритметику са основним алгебарским радњама и геометрију. Осим тога испитују се још и из краснописа, цртања, ручног рада, музнке, гпмнастике и педагогике. Практични исаит за виши степен састоји се у пробама предавања из Закона Божјега, норвешког језика и још из друга два предмета које бирају они што полажу испит. Лица која нису свршила семинарију могу полагати овај испиг само иосле двогодишње учитељске ирактике у школама. 1880. године држава норвешка је установила нарочнте курсеве за народне учитеље. Циљ тим курсевима је припрема оних учнтеља који ће да иредају у вечерњим школама; а сем тога, и да се учитељи уиознаду са десетном системом, која се тада уводила. Ти курсеви, наравпо, имали су свој спецнјални задатак, изазвани тренутном нотребом; ну они су успели стећп толику популарност, да је скупштина нашла за потребно да их задржи и за у будуће. Они су продужили егзисти-

рати под именом ХЈсМанеЈвекигбег, тј. курс за образовање. На њнма се читају пајразноврснији нредмети. Одређених програма за њих нема. Они теже да уздигну умни ниво масе (Еећине) народних учитеља. У свакој епископији има по један овакав курс. Курс овај траје по 5—6 недеља у години. Скупштина расходује на њих до 18.000 крона годишње, и задржала је за себе право пепосредног надзора над њима. У најновије време, иницијативом неколицине проФесора п учитеља, заведене су летње лекције народних учптеља за њихово опште образовање. Држава је притекла у помоћ држању тих лекција, те се оне могу сматрати као обезбеђене. Ми смо мало час казали да, се учитељско звање у Норвешкој дели на два степена — внши ц пижи, као год што су им и испити подељени. У погледу броја недељних часова, а с тим, да богме, и у погледу велике награде, учитељи у Норвешкој, разликују се на учитеље с потпуним бројем часова (24 недеље у години), помоћника учитељу, и на нослетку, учитеља појединих иредмета (као ннр. ручног рада, музике, гимнастике итд.). Половина —'/ 3 учитељских празних места замењује се незваннчним учитељима. Од таких учитеља, који нису у државној служби, закон не тражи цензус прописане спреме за учитеље; то су као неки нрактиканти који се снремају за учитељски испит; њихова је плата знатно мања од плате државног учнтеља. Постављање учитеља зависи од школске управе; потврђење од државне инспекције треба само за оне учитеље са потпуннм бројем часова; у случају несугласице са инспекцијом о спреми овога или онога лица, сгвар се даје на решење административној обласној управи. Да би неко добио место државног учитеља са пунпм бројем часова треба, осим положеног испита, да има 20 година и да исповеда одређену веру. Ова је одредба закона донесена против дпсидената. Постављење учитеља који нису у државној служби, који су номоћници главнпх учитеља, и опих који предају поједине само предмете, —■ зависи од школскнх управа. На те дужности може бити постављен сваки за кога управа нађе да је употребљпв. Уклањање државног учитеља од дужности зависи од одобрења инспекције. Учитеље, који нису државнн, уклања школска уирава, но то се мора објавити учитељу најмање на три месеца унапред. Прилазећи на материјални иоложај учитеља, опет ћемо наићи на оно исто ће1е шлге. Несумњиво је да материјално осигурање учитеља има велики значај за његов рад у школи. Миоги сматрају положај учитеља као некн пцказач, мерило, но