Просветни гласник

НАУКА а НАСТАВА

363

коме се може судити о степену иародног образовааа у некој држави. Ну ако то мерило нрименимо на Норвешку, добпћемо закључак који не одгопара стварностн, тј. ономе што је тамо заиста. У Норвешкој народно образовање стоји више него што би се то могло известн судећи само по м&теријалном подожају учитеља. Као што ћемо мало ниже видети, стаље учитеља пије баш сјајно, истина оно се ностенено поправља, благодарећи старању онштина и скупштина; ну ипак оно још не одговара ни количини труда и сатирању самог, на висини позива и положаја народног учитеља. Тај Факат, који се може објаснити само општом сиротињом државе, накнађава се у некодико јевтиноћом и простотом норвешког живота, независношћу учитеља, па, на послетку, и почашћу и уважењем којима се учитељ тамо користи. Плата учитеља у Норвешкој састоји се а) из редовне плате, б) из додатака за храну, в) квартира, и г) додатка годишње заслуге. Многи учитељи, осим учитељске службе, у исто време су и помагачи у цркви, и добијају за то засебну награду. Најмања је ндата учптељу старијег одељења 15 крона за учебну недељу од 36 часова, а за учитеље дечјих школа (млађега одељења) по 8 крона за недељу од 30 часова. Количину додатака за храну одређује окружна административна управа. Ова тачка закоиа изазива оправдана пребацивања, замерке. У осталом, ко хоће може тражити и храну у натури место додатка за храну — ако налази да му је згодније. Бесплатни квартири даће се с временом свима учитељима, но за сада закон ограничава то ираво тако, да једап учитељ, у општини има стаи са додатком земље која ће бити довољна за израну две краве. Повишица нлате одређује се на 5 и 10 година са ' 2 или 3 кроне на недељу. Овај начпн награђивања учитеља остао је још од старих уредаба. Нови школски закон, не мењајући сами систем, новећава у неколико стопу плате и ноставља разлику између учитеља и учитељица, која је већ постоЈала. На жалост не знамо у колико је се поправио учитељски материјалнп ноложај новим законом, који је већ свуда уведен 1894. год. Напоменућемо да се у Норвешкој школска статистика нубликује петогодишње; а последња статистика изашла је 1890. год., дакле, пре новог закона. Те године било је свега у сеоским окрузима 3478 учитеља и 429 учитељица. 3 / 4 целокупног броја учитеља и учитељица добили су повишицу, и то 628 за 5 год., а 2292 за 10 година. 1839 учитеља имали су стаиове, а од њих 1112 учитеља имали су и онај део земље. 875 учитеља били су певачи у цркви а добили су за то иро-

сечно 208 кр. годишње. Средња ведичина плате, (сем стана и иевања) износи 827 круна. Ради бољег упоређења плате учитељске ево да видимо како је то било ранијих година: 1840. год. средња пдата бида је 186 круна 1853. „ „ „ , , 282 ,■ 1861. „ , , , „ 311 , 1880. „ „ „ „ „ 722 „ 1885. „ „ „ 765 „ 1890. „ „ „ „ , 817 „ За пдату градских учитеља закон не одређује никакав минимум, но вероватно је да тај минимум, не бива нижи од 50 оре на час, пошто само нод тим усдовом може добити субвенцнју. Кодичина пдате градских учитеља, коју одређује школска управа, пма ведики размер. Највећа плата 1890. год. била је учитељима 3700 круна, (учитељицама 1150 кр.), а најмање само 480 круна (за учитељице 200 кр.) Посде увођења новога школ. закона 1889. год. плата учитеља у малим градовима повећана је на 200 нди 300 круна, а у великим градовима, где су и раније учитељи добијали добру пдату, није било новећавања. Скуиштина сваке године одобравапотребну суму и за аенсију учитеља и њихових аородица. На жадост, до сад још нема сгадних утврђених нравида за то. Скупштина сама распоређује одобрену суму по предлогу мпннстра иросвете. При овоме одређивању узимају сеу обзир, сем година старости и година сдужбе, још и дичне особине дотичног дица. Услед тога кодичина пензије је врдо различна, зависећн ад сдучајних утицаја и мишљења са стране. Средња ведичина пензије је 337 круна, (виша 800 круна, нижа 100 круна). 1894. год. 225 учитеља и учитељица добиди су повишицу пензије са 150 круна. Средња година старости нри оставци бида је 1892. године. 58. год. Осим државне пензије у многим • градовима постоје засебне градске пензионе касе за народне учитеље. 1892. год. на скупу сеоских учитеља у Тропхедму израђен је и примљен штатут за узајамно помагање учитеља. III. Кратки статистички иодаци о народним школама. Носдедњи пубднкованн подаци о шкодама у Норвешкој изашли су 1890. год. Те године бидо је 6.198 шкодских округа, у којима је бидо сеоских народннх шкода'): 1. Које су имаде своје зграде 3244. 2. Које су у приватннм зградама. 2222. 3. Покретних шкода 332 4. Школа за женскн рад девојчица 328 ') О броју градских школа нема иодатака.