Просветни гласник

ПГКГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

да изведе шта је прасрпскс, шта примљено; зашто је тип овакав или онакав; где су разлике најочигдедније и зашто. У називима заселака и селишта често ће пута наићи научник на неко историско или иначе важно старо културно место. Скупљачи заслужују сваку похвалну као и њи-

373

хов творац, јер се достојно одужују своме нозиву: •— да отаџбину што боље испитају и тиме ноложе темељац за даље научно обрађивање сређене грађе — за то нека свако прибира и шаље градива што више може. Спма Тројановић,

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКМ ЛИСТОБА

ХеШсћгШ Шг <1а8 Неа]8с)ш1 \уе*еп, издају и уређују: Емануел Чубер, проФесор политехнике и Адолф Бехтел и Мориц Глезер проФесори реалака у Бечу. XXIII година, свеска 3. I. Расараве и чланци. „Искрена реч о доиаћим задацима у вишим разредима реалке, од проФ. Ђорђа Вајценбека у Грацу. Ио наставном плану за реалке у Аустрији дају се нз свију предмета домаћи задаци, које проФесор мора да прегледа и да оцени. Писац исписаног чланка противан је давању таквих задатака. Он у овом чланку говори о задацима из Француског језика. Иисац лредаје већ пет година Францускн у Л г разреду, па је прошле године имао још из разних реалака седам ђака са разном спремом. Он је задао један писмени задатав, и резултат је био, да је сваки трећи од његових ученика израдио задатак, а од оних придошлих само тројица. Иисац на основу 18. годишњег искуства тврди, да ученици у вишим разредима нису у стању израдити прописне домаће задатке. Задаци или су иуни погрешака, или су рађени туђом помоћу. Ако у задатку има много погрешака, колико се онда мора утрошити времена за поправљање таквих задатака, кад има у разреду по 50 и више ученика. Ако ученик не може самостално да изради задатак, он ће се сигурно осврнути на туђу помоћ, тим пре, кад се задатак оцењује. Шта се онда тиме постизава у настави, шта вреде наредбе, кад се њпхова извршења не могу надзиравати ? Зар то није велики грех против вештине васпитања, кад се ученици доводе у искушење, у место да се избегну преступи? Даље се пита писац, какав значај има према овоме оцена? Да се она запише само Форме ради, то се не може захтевати, а ако би имала значаја, онда би _се њоме награђивала у већини случајева леност п лукавство. Из свега излази дакле, да се домаћи задаци могу давати само у интернатима, где ученици 1шд учитељевим надзором израђују задатке. За наше школе нису, јер преоитерећавају ученике и учитеље, спречавају наставу, а оцењивање њихно је неправедно. На завршетку своје расправице дотиче се писац и писмених нспита зрелости. Опет на основу искуства тражи он, да се комисија задовољн, ако ученици могу непознат Француски текст по диктату правилно нанпсати и без речника превести. — Други чланак написао је проФесор Хорак о „метафори у ческим народним песмамл." Затим долази чланак: Ет ВеИгад хи <1еп КедеШасћеп 2\уе11еп ОгаДез" од нроФ. Полака. Расправа разумљнво написана. Има вредности за оне који се тим предметом баве. —

II. Школске вести. Нарочиту пажњу заслужују прописи што их је издало министарство за директоре средњих школа у Угарској. 0 тим ирописима реФерује директор Кемени. Он каже, да је то обазрив и савестан рад, који чиаи дирекгоров позив врло озбиљним, тешким и одговорним. И то све у највишем стеиену тако да се човек, читајући поједине тачке, мора запитати, да ли је један човек у стању вршити све оне нослове, који се од њега траже тим нрописима. РеФерент каже, да се такав човек, ако би био дорастао за те нослове, мора сажаљевати. Он на основу свог искуства тражи, да се питање директорско радикалпо преустроји. Мађарско педагошко друштво противно је овом преоптерећивању директора. Данас директорство није позив већ је звање, јер су дирекгори онтерећеии толико канцелариским послом, да морају нренебрегавати ■ школски посао. Ми ћемо овде изнети кратки садржај г тих прописа, који садрже у себи четири одсека. I. одсек. Директорска служба у оиште. Директор је чувар целокуиних материјалних и душевних интереса у заводу. — Религиозно-морално, национално и стручно управљање. Делокруг: а) Управа, б) Надзор, в) Адмпнистрација. II. одсек. Уарава. 1. За корисно управљање ногребни су ови етички моменти: међусобпо новерење директора и ироФесора, удружена радост иозпва; верност ка дужности, нравичност, непартизанство и такт. Директор треба да се чува од претераности, мушица и ситнпчарења, да потпомаже, да индивпдуалност проФесора изађе на видик. „Директор је позвати заступник нравичних интереса и жеља проФесорских." 2.) Директор је одговорни изврншлац закона, расниса итд., проФесорн су дакле дужни, да се повинују његовим нарођењима. После извршења дозвољена је апелата, ако се мислн, да јс наређење неправедно. 3.—4. Директор као иредседник у седницама. Дневни ред треба на време саонштити, и довољно га припремити. Саопштавање виших наредаба. Објективно либерално унрављање. „Опомињу се онн, који доводе у опасност озбиљност и достојанство раснрава, у случају нотребе одузимље им се реч, а можо се седница суснендовати или распусти." Прима се мишљење већине; треба избегавати гласање. Свако одвојено мишљење треба у року од 24 сата наппсмено поднети п оно се прилаже протоколу. Ако је директор против мишљења већине, онда он може своје мишљоње одмах да оствари (у неодложним случајевима) али онда мора о том известити вишу власт. 5.) Ванредне седннце: нрема потреби, или кад то написмено захтевају два проФесора наводећн и разлоге.